Takmičenje u izgovaranju zdravica deo je Sabora još od njegovog prvog izdanja, a učesnici se nadmeću u dve kategorije za najbolju saborsku i najbolju tradicionalnu zdravicu.
Etnolog Narodnog muzeja u Čačku Snežana Ašanin rekla je da zdravičari u Guču dolaze iz različitih krajeva Srbije, ali i iz Republike Srpske i Crne Gore.
Pre šest godina uveden je i običaj da Sabor počinje pobedničkom zdravicom sa prethodne manifestacije, što je vremenom postalo deo nove tradicije Guče.
Zdravice su upisane na Nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa Srbije, a njihovo javno izvođenje i takmičenja imaju važnu ulogu u očuvanju ovog starog običaja.
Posebna kategorija namenjena je mladim učesnicima, a ove godine pobedu je odneo Jovan Novaković, koji je nastupio sa zdravicom čiji je i autor.
Prilikom ocenjivanja pažnja se posvećuje dikciji, lepoti stihova, ritmu, tradicionalnoj formi i načinu izvođenja, dok zdravičari nastupaju u narodnim nošnjama kraja iz kojeg dolaze.
Kako je objasnila Ašanin, zdravica nije samo govor, već svojevrsni blagoslov kojim se domaćinima i gostima žele zdravlje, sreća, rodna godina, uspešan brak i napredak porodice.
Više od 30 učesnika u izboru najlepše nošnje
Još jedan običaj koji Guča čuva od prvog Sabora jeste izbor najlepše narodne nošnje.
Ove godine učestvovalo je više od 30 takmičara iz različitih krajeva Srbije, pa žiri, prema rečima Snežane Ašanin, nije imao lak zadatak.
Poseban doprinos programu dalo je Kulturno-umetničko društvo „Dragačevski Abrašević“ iz Guče, koje je predstavilo više od 20 narodnih nošnji iz različitih delova Srbije.
Takmičenja u zdravicama i narodnim nošnjama tako i posle više od šest decenija ostaju važan deo Sabora u Guči, podsećajući da ova manifestacija nije samo priča o trubi, već i o običajima, govoru, nošnji i tradiciji koja se prenosi sa generacije na generaciju.
