Psihologija, medicina i stomatologija i dalje su među prvim izborima svršenih maturanata, pokazali su rezultati analize prvog upisnog roka za školsku 2026/2027. godinu koju je uradio Infostud.
Pored zdravstvenih nauka, veliko interesovanje beleže i Fakultet organizacionih nauka i ekonomski fakulteti, čije diplome omogućavaju širok spektar zaposlenja u finansijama, marketingu, analitici, projektnom menadžmentu i ljudskim resursima.
Nasuprot tome, pojedini smerovi iz oblasti mašinstva, elektrotehnike i građevine nemaju dovoljno kandidata, iako poslodavci stalno traže upravo stručnjake ovih profila.
Zdravstvo i društvene nauke u vrhu popularnosti
Velika popularnost psihologije nastavlja se i ove godine, što se u analizi povezuje sa sve većom vidljivošću tema mentalnog zdravlja i psihoterapije.
Sličan trend beleže i medicina i stomatologija, koje maturantima nude jasno definisan karijerni put, društveni ugled i mogućnost rada u privatnom i državnom sektoru.
Širinu pri izboru buduće profesije mladi traže i na ekonomskim naukama.
„Za Ekonomski fakultet u Beogradu prijavila su se 1.924 kandidata, a za Fakultet organizacionih nauka 1.767. Njihova privlačnost dobrim delom proizlazi iz toga što diplomci nisu vezani za samo jedno zanimanje ili industriju“, ističe se u analizi.
IT sektor selektivan, inženjerske struke u deficitu
Interesovanje za IT studije i dalje postoji, ali se kandidati sve više usmeravaju ka konkretnim programima i fakultetima sa većom reputacijom.
Razvoj veštačke inteligencije menja i zahteve poslodavaca, koji pored samog programiranja sve više vrednuju sajber bezbednost, analitiku podataka i primenu AI alata.
Najveći raskorak između želja maturanata i potreba privrede uočava se u tehničkim strukama. Slabije interesovanje objašnjava se zahtevnošću studija i manjom vidljivošću inženjerskih karijera u industriji i energetici, iako poslodavci u ovim sektorima nude stabilnu potražnju za novim kadrovima.
Analiza ukazuje na to da velika konkurencija na najtraženijim fakultetima najavljuje i veću borbu pri zapošljavanju, dok manje popularni tehnički smerovi otvaraju vrata ka tržištu sa ograničenim brojem stručnjaka i sigurnim zaposlenjem.
