Boja očiju jedna je od prvih stvari koje primetimo kod drugih ljudi, ali i jedna od najređih genetskih osobina. Iako mnogi misle da su smeđe, plave ili zelene oči podjednako zastupljene, statistika pokazuje sasvim drugačiju sliku.
Najčešća boja očiju na svetu je smeđa, koju ima oko 70–80 odsto svetske populacije. Visok nivo melanina u šarenici daje ovu tamnu nijansu, koja je posebno rasprostranjena u Aziji, Africi i Južnoj Americi.
Na drugom mestu nalaze se plave oči, koje ima približno 8–10 odsto ljudi. Smatra se da su se pojavile pre između 6.000 i 10.000 godina kao posledica jedne genetske mutacije, zbog čega naučnici veruju da svi ljudi sa plavim očima imaju zajedničkog pretka.
Lešnik (hazel) oči, koje kombinuju nijanse braon, zelene i zlatne, ima oko 5 odsto svetske populacije. Zbog načina na koji reflektuju svetlost, njihova boja može izgledati drugačije u zavisnosti od osvetljenja.
Jedna od najređih prirodnih boja su zelene oči. Njih ima svega oko 2 odsto ljudi na planeti. Najčešće se sreću u severnoj i centralnoj Evropi, a njihova boja nastaje kombinacijom male količine melanina i posebnog načina raspršivanja svetlosti u šarenici.
Još ređe su sive oči, koje ima manje od 1 odsto svetske populacije. Njihova specifična nijansa posledica je veoma male količine pigmenta i drugačije strukture tkiva šarenice.
Izuzetno retke su i ćilibarne (amber) oči, zlatno-bakarnog tona, koje ima manje od 1 odsto ljudi. Za razliku od lešnik očiju, ćilibarne imaju gotovo jednoličnu zlatnu nijansu.
Zanimljivo je i da se gotovo sve bebe rađaju sa plavim ili sivoplavim očima, jer se melanin u šarenici razvija tokom prvih meseci života. Konačna boja očiju obično se formira između šestog meseca i treće godine.
