Programa obeležavanja počinje večernjim bogosluženjem u Hramu Hristovog Vaskrsenja, nakon čega sledi duhovni program i obraćanje zvaničnika. Narednog dana biće služena Sveta arhijerejska liturgija, a potom organizovana i trpeza ljubavi.
Predsednik Milorad Dodik poručio je da su Prebilovci mesto koje ,,obavezuje, opominje i poziva da nikad ne zaboravimo“, uprkos tome što su ustaški dželati namenili tom selu potpunu likvidaciju. Dodik je napomenuo da su u ovom strašnom stradanju u potpunosti ugašena 54 srpska ognjišta. Naglasio je da negovanje sećanja ne predstavlja osvetu, već ,,dug prema precima koji nisu imali priliku da ostare, da odgajaju decu, da sanjaju budućnost, ali i dug prema istoriji, koja nas uči da zaborav otvara vrata ponavljanju zločina“.
Zločin u Prebilovcima sprovele su ustaške snage između 6. i 11. avgusta 1941. godine pod komandom Ivana Jovanovića Crnog. Najveći broj žrtava živ je bačen u jamu Golubinku, dok su ostali usmrćeni na samom lokalitetu. Mara Bulut, jedina preživela osoba iz lokalne škole, svedočila je o zverstvima, navodeći da su ustaše ,,vadile bebe iz kolevki i razbijale dečije glave o zid škole pred očima majki“. Tokom ove akcije ubijeno je 830 Srba, a 57 porodica je potpuno zatrveno.
Ovo stratište bilo je samo jedno od oko 110 sličnih lokacija širom Hercegovine, od kojih su većinu činile kraške jame poput Golubinke, Korićanke, Jagodnjače, Pandurice i Ržanog dola. U posleratnom periodu vlasti bivše Jugoslavije prikrivale su ove događaje, a 1961. godine jame su zabetonirane. Ekshumacija posmrtnih ostataka iz 13 jama donje Hercegovine započeta je tek 1990. godine, da bi kosti više od 4.000 žrtava bile pohranjene u spomen-kosturnicu 4. avgusta 1991. godine. Međutim, tokom ratnih sukoba u junu 1992. godine, pripadnici HOS-a i HVO-a su u okviru operacije „Čagalj“ minirali i uništili spomen-kosturnicu.
