Njeni plodovi u početku imaju tamnoljubičastu boju, koja na pojedinim mestima može delovati gotovo crno, dok sazrevanjem prelaze u crvenkaste i smeđe tonove.
Poreklo ove sorte nije u svim izvorima navedeno isto. Pojedini prodavci semena predstavljaju je kao rusku papriku, ali se u većem broju stručnih i poljoprivrednih izvora „Oda“ vodi kao stara poljska sorta.
Plodovi nisu posebno krupni, ali se teško mogu prevideti. Paprike su najčešće srednje veličine, imaju čvrsto i sočno meso, a ukus im je blag i sladak, bez izražene ljutine.
Zašto je paprika ljubičasta
Neobična boja ne nastaje veštačkim putem niti je rezultat naknadnog ukrštanja sa patlidžanom, kako se ponekad može čuti. Za tamnu pokožicu zaslužni su antocijanini, prirodni biljni pigmenti koji se nalaze i u crvenom kupusu, borovnicama, ljubičastom bosiljku i patlidžanu.
Kod paprike „Oda“ ljubičasta boja najizraženija je dok plod još nije potpuno sazreo. Kako sazrevanje napreduje, menja se i boja pokožice, pa paprika postepeno dobija crvenkaste ili crvenosmeđe nijanse.
Najlepše izgleda kada se jede sveža
Ljubičasta boja ove paprike nije naročito otporna na visoke temperature. Tokom dužeg kuvanja ili pečenja može da izbledi, potamni ili potpuno promeni izgled.
Ukoliko je cilj da se sačuvaju njena neobična boja i hrskavost, najbolje ju je koristiti svežu. Može da se iseče u salatu, posluži uz sir i druge namaze ili doda hladnim predjelima. Posebno je zanimljiva u kombinaciji sa crvenom, žutom i zelenom paprikom.
Pogodna je i za punjenje, pečenje i pripremu drugih jela, ali tada ne treba očekivati da će zadržati onu istu tamnoljubičastu nijansu koju ima neposredno nakon branja.
Može da uspe i u većoj saksiji
Biljka je kompaktnija od mnogih drugih sorti paprike, zbog čega se može gajiti i u većoj saksiji na terasi ili balkonu. Potrebni su joj sunčano mesto, dovoljno toplote i redovno zalivanje, ali zemlja ne bi trebalo stalno da bude natopljena vodom.
Plodovi se mogu brati dok su još ljubičasti, ali i ostaviti na biljci da potpuno sazru. Ako se uberu ranije, zadržavaju tamnu boju i čvršću teksturu. Potpuno zrele paprike postaju mekše, slađe i menjaju boju.
„Oda“ možda nema najveće plodove niti daje paprike na kakve smo navikli na pijacama, ali upravo je izgled čini posebnom. U bašti lako privlači pažnju, dok na tanjiru može da bude zanimljiv dodatak jelima u kojima se koristi sveža.
