Brzalice, ili kako se na nemačkom slikovito zovu Zungenbrecher („lomilice jezika“), a Španci trabalenguas („petljalice jezika“), kratke su i duhovite jezičke forme stvorene sa samo jednim ciljem: da nam isprepliću jezik i nasmeju nas do suza. Iako ih danas najčešće doživljavamo kao zaboravljenu dečju igru, one su mnogo više od narodne razonode.
Zašto je tako teško izgovoriti brzalicu?
Iza ove jezičke gimnastike stoji čista fonetika i anatomija. Brzalice namerno uparuju glasove koji se izgovaraju na veoma sličnim mestima u ustima (poput glasova Č, Ć, C ili S i Š). Kada pokušamo da ih izgovorimo u jednom dahu i pri velikoj brzini, mozak i govorni organi ne stižu dovoljno brzo da promene položaj.
Naučnici sa MIT-a su analizom govornih grešaka utvrdili da ljudi najčešće prave greške menjajući glasove L i R, ili S i Š. Kada smo u žurbi, naš mozak teži liniji manjeg otpora: teže i složenije glasove podsvesno zamenjuje lakšim i stabilnijim suglasnicima, što dovodi do čuvenih jezičkih „slomova“.
Od glume do lečenja: Čemu zapravo služe?
Iako su nastale kao deo usmene narodne baštine i verbalna igra nadmudrivanja, brzalice imaju vrlo praktičnu primenu:
-
Vežbanje dikcije: Nezaobilazan su rekvizit glumaca, TV voditelja, spikera i predavača pre izlaska na scenu ili pred kamere.
-
Logopedski tretmani: Pomažu deci i odraslima da pravilno savladaju izgovor problematičnih glasova i razviju fleksibilnost govornih organa.
-
Učenje stranih jezika: Služe kao takozvani šiboleti (reči ili fraze koje je strancima gotovo nemoguće da tačno izgovore ako nisu rođeni govornici tog jezika).
Biseri iz domaćeg i svetskog opusa
U našoj narodnoj tradiciji sačuvane su neverovatne konstrukcije koje spajaju aliteraciju, rimu i ritam. Među najpoznatijim srpskim brzalicama izdvajaju se:
„Riba ribi grize rep.“ (Klasik koji testira brzu zamenu vokala i suglasnika R)
„Četiri čavčića na čunčiću čučeći cijuču.“ (Pravi pakao za razlikovanje glasa Č i C)
„Zlokotlokrp i zlokotlokrpovica imaju šestoro zlokotlokrpčića.“ (Iskušava granice izgovora složenica)
„Petar Petru plete plot, sa tri pruta po tri puta, brzo pleti Petre plot.“
Svaka kultura ima svoje izazove. Na primer, u Poljskoj je najpoznatija brzalica o buba-švabi koja zuji u trsci („W Szczebrzeszynie chrząszcz brzmi w trzcinie“), dok u Kini postoje čitave pesme napisane u klasičnom kineskom koje se sastoje od samo jednog jedinog sloga ponovljenog u različitim tonovima.
Postoje brzalice za gluvoneme osobe
Da li ste znali da brzalice ne moraju nužno da se izgovaraju naglas?
U jeziku znakova kojim se služe gluvoneme osobe postoji direktan ekvivalent brzalicama koji se na engleskom naziva finger-fumblers („zapetljani prsti“). To su nizovi znakova šakama i prstima koji zahtevaju izuzetno brzu promenu sličnih pokreta i položaja šake. Rade po potpuno istom principu kao i govorne brzalice: ako pokušate da ih izvedete prebrzo, prsti će vam se zapetljati baš kao i jezik.
