Nakon jedne od najizazovnijih sezona za voćare u poslednjih nekoliko godina, ovogodišnja berba šljiva donosi mnogo više razloga za optimizam. U brojnim šljivarskim krajevima Srbije voćnjaci su puni plodova, a proizvođači očekuju dobar kvalitet zahvaljujući povoljnim vremenskim uslovima tokom proleća i leta.
Topli dani i dovoljno padavina u ključnim fazama razvoja omogućili su da plodovi budu krupni, zdravi i sa visokim sadržajem šećera, što je posebno važno za proizvodnju kvalitetne rakije, ali i za preradu u džemove, pekmeze, suve šljive i druge proizvode po kojima je Srbija prepoznatljiva.
Iako se među proizvođačima vodi polemika oko očekivane otkupne cene, mnogi ističu da je najvažnije što se voćnjaci oporavljaju posle prošlogodišnjih gubitaka izazvanih prolećnim mrazevima. Ovog leta berba bi u pojedinim zasadima mogla da bude među najboljima u poslednjih nekoliko godina.
Posebno raduje činjenica da su dobro rodili i tradicionalni šljivarski krajevi zapadne i centralne Srbije, gde šljiva predstavlja važan izvor prihoda, ali i deo porodične tradicije koja se prenosi generacijama.
Srbija godinama vodi u proizvodnji šljive u Evropi
Srbija se godinama nalazi među najvećim proizvođačima šljive u Evropi i među vodećim proizvođačima u svetu. U Srbiji se šljiva gaji na više od 70.000 hektara, što je čini najzastupljenijom voćnom vrstom u zemlji. Najviše zasada nalazi se u zapadnoj i centralnoj Srbiji: u okolini Osečine, Valjeva, Kosjerića, Arilja, Čačka, Kraljeva, Kruševca i Užica.
Najrasprostranjenije sorte su Stenlej, Čačanska lepotica, Čačanska rodna, Čačanska najbolja i autohtona Požegača, koja je posebno cenjena za proizvodnju rakije.
