Smeh nije isključivo ljudska osobina: dele ga i naši najbliži evolutivni srodnici. Novo istraživanje pokazalo je da ljudi, šimpanze, bonobi, gorile i orangutani imaju iznenađujuće sličan ritam smeha, što ukazuje da ova karakteristika potiče od zajedničkog pretka koji je živeo pre oko 15 miliona godina. Naučnici smatraju da bi upravo taj zajednički obrazac mogao da pruži važne tragove o nastanku ljudskog govora.
Tim primatologa sa Univerziteta Vorvik analizirao je 140 sekvenci smeha kod orangutana, gorila, bonoba, šimpanzi i četvoro dece uzrasta od šest meseci do sedam godina. Snimci su nastali tokom igre i golicanja, a analiza je pokazala da je smeh u svim vrstama tokom golicanja ritmičan i ravnomerno raspoređen. Istovremeno, ljudski smeh bio je najbrži, dok su šimpanze i bonobi imali brži ritam od gorila i orangutana, što ukazuje da se tempo smeha ubrzavao tokom evolucije.
Istraživači su otkrili i važnu razliku; ljudi mogu da prilagode način na koji se smeju različitim situacijama, pa se smeh tokom igre razlikuje od smeha izazvanog golicanjem ili društvenim okolnostima. Naučnici veruju da je upravo ta veća glasovna fleksibilnost mogla da postavi temelje za razvoj govora i jezika. Stručnjaci ocenjuju da rezultati predstavljaju značajan korak u razumevanju evolucije komunikacije, ali ističu da će buduća istraživanja morati da pokažu kako se sposobnost kontrole smeha razvija kod velikih čovekolikih majmuna tokom života.
