Postoji nešto posebno u trenutku kada posle dugog sušnog perioda padnu prve kapi kiše. Tada vazduh ispuni prepoznatljiv, svež i zemljani miris koji mnogi opisuju kao jedan od najprijatnijih u prirodi. Ovaj fenomen poznat je pod nazivom petrikor, a decenijama intrigira naučnike, ali i parfemsku industriju koja pokušava da ga pretoči u bočicu.
Iza ovog mirisa krije se geozmin, organsko jedinjenje koje proizvode bakterije iz zemljišta poznate kao streptomicete. Kada kišne kapi udare o tlo, sitne čestice geozmina oslobađaju se u vazduh i dopiru do naših čula. Ljudi su izuzetno osetljivi na ovaj molekul i mogu ga registrovati čak i u veoma malim koncentracijama. Upravo zbog njegove autentične arome vlažne zemlje, geozmin je danas sve prisutniji u savremenoj parfimeriji, gde se koristi za stvaranje mirisa koji podsećaju na prirodu nakon pljuska.
Na doživljaj svežine posle oluje ne utiče samo zemljište. Munje i električna pražnjenja u atmosferi stvaraju ozon, gas karakterističnog čistog i oštrog mirisa koji dodatno doprinosi utisku svežeg vazduha. Istovremeno, kiša uklanja prašinu i druge čestice iz atmosfere, pa vazduh nakon nevremena postaje čistiji. Kombinacija geozmina, ozona i osveženog vazduha stvara jedinstven miris kiše koji kod mnogih budi osećaj smirenosti, nostalgije i povezanosti sa prirodom.
