Samostalni izleti zato nisu najbolji izbor za prve planinarske korake. Ko već ima iskustva trebalo bi da bira obeležene staze koje odgovaraju njegovoj kondiciji i da ne ulazi sam u pećine, na ferate, strme stene, zimske uspone i druge terene koji traže posebnu opremu i obuku.
1. Ostavite nekome precizan plan
Nije dovoljno reći da idete na Taru, Rtanj ili Staru planinu. Osoba od poverenja treba da zna gde tačno počinjete hodanje, kojom stazom se krećete, gde ste ostavili automobil i kada planirate da se vratite.
Najbolje je poslati mapu ili sačuvani trag rute. Dogovorite vreme do kojeg ćete se javiti po povratku, kao i šta osoba treba da uradi ako poruka izostane, a telefon ostane nedostupan.
Ako usput promenite pravac, javite to dok još imate signal. Plan ostavljen kod kuće vredi samo ako se zaista držite prijavljene rute.
2. Ne procenjujte turu samo po kilometraži
Deset kilometara po širokom šumskom putu nije isto što i deset kilometara preko mokrog kamenja, strme padine ili otvorenog grebena. Pored dužine treba proveriti ukupan uspon, vrstu terena, stanje markacija, izvore vode i vreme potrebno za povratak.
Prognozu treba pogledati za područje kojim prolazi staza, a ne samo za najbliži grad. U dolini može biti sunčano, dok su viši delovi pod maglom, vetrom ili pljuskom.
Pre polaska odredite sat kada se okrećete nazad. Ako do tada niste stigli do vrha ili vidikovca, povratak je razumniji od silaska po mraku. Na umornim nogama i poznata staza izgleda drugačije.
Kada hodate sami, ostavite malo rezerve. Birajte turu lakšu od one na koju biste krenuli sa društvom i ne računajte da ćete svako kašnjenje nadoknaditi bržim hodom.
3. Preuzmite mapu dok još imate internet
Planinarska aplikacija može da bude odličan vodič, ali signal često nestane čim se staza udalji od naselja. Mapu i trag rute zato treba sačuvati u telefonu pre polaska i proveriti da li mogu da se otvore bez interneta.
Telefon treba da bude napunjen, a eksterna baterija spremna. Korisno je ugasiti aplikacije koje troše energiju i smanjiti osvetljenje ekrana. Papirna mapa i kompas ostaju dobra rezerva, ali samo ako znate kako da ih koristite.
Na nejasnoj raskrsnici stanite i potražite oznaku. Ako markacije dugo nema, vratite se do poslednjeg mesta koje sigurno prepoznajete. Ne pokušavajte da „presečete“ kroz šumu ili da se nasumično spustite niz padinu. Takve prečice često završavaju u jaruzi, gustom rastinju ili pred stenama preko kojih nema bezbednog prolaza.
4. Spakujte ranac kao da ćete zakasniti
Za nekoliko sati hodanja nisu potrebne velike zalihe, ali ranac ne treba spremati samo za idealan dan. Kiša, pogrešno skretanje ili bol u kolenu mogu produžiti povratak do večeri.
Ponesite dovoljno vode, nešto hrane, rezervnu majicu, topliji sloj i zaštitu od kiše. Čeona lampa treba da bude u rancu čak i kada nameravate da se vratite mnogo pre mraka. Bolja je od svetla na telefonu jer ostavlja ruke slobodnim i čuva bateriju uređaja koji će možda biti potreban za poziv.
U malom kompletu prve pomoći mogu da budu zavoj, gaza, flasteri, sredstvo za čišćenje rane i lični lekovi. Korisni su i astrofolija, pištaljka, nožić i eksterna baterija.
Obuća treba da odgovara terenu. Patike sa glatkim đonom lako proklizavaju na blatu, mokrom korenju i rastresitom kamenju. Ni lepo vreme nije razlog da se zanemari rezervna odeća, jer se na višim predelima temperatura i vetar mogu promeniti za kratko vreme.
Voda, hrana, navigacija, dodatna odeća, lampa, prva pomoć i zaštita od vremenskih uslova nalaze se i na spisku osnovne opreme američkih nacionalnih parkova. Deset osnovnih stvari za boravak u prirodi
5. Kada izgubite stazu, nemojte nastavljati nasumice
Ako više ne prepoznajete put, prvo stanite. Nastavak hodanja u nadi da će se markacija pojaviti iza sledećeg drveta obično samo povećava udaljenost od poslednje poznate tačke.
Pogledajte mapu i pokušajte da utvrdite gde ste poslednji put bili sigurni u pravac. Ako je povratak do tog mesta bezbedan, vratite se istim putem. Ako ste povređeni, teren je opasan ili ne možete da odredite položaj, pozovite pomoć dok telefon još ima bateriju.
Pripremite koordinate sa telefona i kratak opis okoline. Recite šta se dogodilo, da li ste povređeni, kakvu odeću i opremu imate i koliko vam je baterije ostalo. Posle poziva ne menjajte mesto bez dogovora sa službom koja je primila prijavu.
U Srbiji se za hitne slučajeve može pozvati 112. Pre odlaska vredi sačuvati i kontakte upravljača nacionalnog parka, rezervata ili drugog područja koje posećujete.
Kod samostalnog odlaska nema potrebe za junačenjem. Dobra ruta je ona sa koje ste se vratili bezbedno, čak i kada ste se okrenuli pre planiranog cilja.
