Jedan od najradosnijih običaja je đurđevdanski uranak. Mladi i stari ustaju rano, pre zore, i odlaze na reku, na proplanak ili u šumu da dočekaju sunce. Verovanje kaže da na današnji dan ne valja spavati ,,da ne bi bolela glava“, a ako neko ipak prespava, onda na Markovdan da spava na tom istom mestu.
Romi tradicionalno slave Đurđevdan kao jedan od najvećih praznika, poznat pod imenom Ederlezi. Za njih on simboliše dolazak proleća, radost, veselje i obnavljanje života. Ovaj dan provode u pesmi, igri i bogatim trpezama. Poznata nam je i pesma ,,Ederlezi“ i njen čuveni stih ,,Đurđevdan je, a ja nisam s onom koju volim!“
Prema romskoj tradiciji, pripreme za praznik počinju dan ranije. Najstariji član porodice ustaje rano, umiva se napolju i koristi drenovinu kako bi probudio ostale ukućane, simbolično im želeći da budu zdravi kao dren.
Đurđevdan je i praznik stočara, pa su se običaji najduže zadržali u planinskim krajevima. Verovalo se da bilje ubrano na ovaj dan štiti stoku od bolesti. Mnogi običaji imali su za cilj da obezbede plodnost stada.
Narod je na osnovu vremena na Đurđevdan prognozirao ostatak godine: vedar i topao Đurđevdan – znači da će godina biti plodna i rodna, dok kišovit Đurđevdan najavljuje sušno leto.
