Na lokalitetu Prljuša, na Malom Šturcu, najnižem vrhu Rudnika, nalazi se jedan od najstarijih praistorijskih rudnika bakra na Balkanu. Ovaj prostor svedoči o ljudskoj potrebi da još pre 6.000 godina siđe u zemlju u potrazi za metalom.
23 okna u srcu planine
Pripadnici ove praistorijske kulture, koristili su velike koncentracije gorskog kristala i malahita / rude bakra/ za izradu praistorijskih oruđa i oružja.
Postoji i pretpostavka da je ovo nalazište služilo za rudarenje rude bakra u rimskom periodu, a takođe i u srednjovekovnoj Srbiji.
Otkriće koje je promenilo istoriju
Lokalitet Prljuša otkrio je 1980. godine akademik Borislav Jovanović, čime su započeta sistematska istraživanja jednog od najznačajnijih praistorijskih rudnika u Evropi.
Istraživanja su obnovljena 2011. godine i traju do danas, uz podršku Ministarstva kulture, a 2018. godine proglašeno je za kulturno nematerijalno dobro Republike Srbije. Od tada beleži sve veći broj posetilaca.
Ovo je ujedno i turistički lokalitet, prilagođen i obeležen informativnim tablama, tako da je bezbedan i atraktivan za turiste. U okolini se mogu posetiti i arheološki ostaci rimskog hrama cara Septimija Severa. Sve to povećava bogastvo turističke ponude ovog kraja. Ove godine je 160. godina od prvih iskopavanja u Srbiji, upravo na planini Rudnik, na kojoj , kako samo ime govori, postoji velika koncentracija polimetaličnih ruda / koncentrata olova, cinka, bakra i srebra / koje se i danas aktivno eksploatišu.
