Da li ste nekada čuli za zarac? Mnogi nisu, a reč je o karakterističnoj, posebnoj vrsti sira, čija se tradicija prenosi generacijama.
Kako nastaje i po čemu je poseban, objašnjava Zdenka Mitrović sa gazdinstva „Mitrović“ u Loparama, koja se već pet godina posvećeno bavi njegovom proizvodnjom.
Od porodične trpeze do šire publike
Priča o zarcu počela je skromno, pravio se najpre za porodicu i prijatelje. Vremenom su ga probali i prijatelji porodice Mitrović, ukus im se dopao, a preporuke su se širile. Tako je, korak po korak, nastao mali, ali prepoznatljiv krug ljubitelja ovog sira, priča Zdenka.
Zarac se pravi od mladog sira, nakon čega se dimi i ostavlja da odstoji nekoliko dana. U ponudi su klasični zarac, zatim varijanta sa belim lukom, kao i sa sušenom paprikom. Postoje i pakovanja u kojima su objedinjena sva tri ukusa.
Za finalni proizvod potrebno je od sedam do deset dana.
Tradicija duža od sto godina
Ovaj sir se pravi već više od sto godina. Nekada su ga pripremale majke i bake, ali u manjoj meri nego danas. U prošlosti se zarac sušio na suncu po dva do tri dana, dok se danas dimi na drvetu bukve i šljive. Upravo ta vrsta drveta daje prijatnu aromu, bez kiselosti i neprijatnog ukusa dima, objašnjava majstorica za pravljenje ovog sira, Zdenka Mitrović.
Zarac se, kako kažu, najbolje slaže kade se posluži uz rakiju, posebno šljivovicu, ali i uz druge voćne rakije.
Ručna proizvodnja i potvrđen kvalitet
Proizvodnja je u potpunosti porodična. U posao su uključeni suprug i ćerke, jer, kako ističu, jedna osoba ne može sama da obavi sve faze procesa. Sve se radi ručno, bez industrijske proizvodnje, što smatraju garancijom kvaliteta.
Zarac je predstavljen i na sajmovima u Beogradu, Novom Sadu i Cirihu, gde je izazvao veliko interesovanje. Sir je ispitan na institutima u Banjoj Luci i Sarajevu i ocenjen kao proizvod izuzetnog kvaliteta, kaže Zdenka Mitrović.
