Majevičke reke, rečice i potoci oduvek su bili obeležje vodeničarskog kraja. Tradicija mlevenja brašna ovde se prenosi generacijama, s kolena na koleno. Anđelko Delić je peta generacija vodeničara, koji ovaj posao opisuje kao svoju veliku ljubav – ljubav koju danas prenosi i na sinove.
Zanat koji traje vekovima
Prema porodičnom predanju, prvi predak porodice Delić koji se bavio ovim zanatom, doselio se iz Ohrida nakon kuge koja je daleke 1756. godine pogodila ovo područje. Sa sobom je doneo znanje i umeće vodeničarstva. Kako je bio u dobrim odnosima sa begom, dobio je dozvolu da na reci Janji podigne šest vodenica, zbog čega je u to vreme važio za jednog od najimućnijih ljudi na Majevici.
Danas je Anđelko Delić peta generacija u nizu, dok su njegovi sinovi šesta.
Domaće žitarice kao garant kvaliteta
Porodica obrađuje oko dvadeset hektara domaćeg kukuruza, a sve žitarice koje melju potiču sa njihovih njiva. Upravo to, ističe Anđelko, daje posebnu vrednost brašnu.
Osim kukuruza, seju i heljdu, pšenicu, raž i speltu, kao i beli i žuti domaći kukuruz. Ukazuje da su mnogi napustili sela i otišli u Evropu, pa plodna zemlja ostaje zapuštena. Vlasnici parcela zato je daju njegovim sinovima na obradu – nekada bez naknade, nekada u arendu, u zavisnosti od dogovora. Proizvodnju uglavnom organizuju uz reku, kako bi imali mogućnost navodnjavanja.
Tajna je u ljubavi
Anđelko sa setom priča o proji pripremljenoj po receptu njegove majke. Na pitanje u čemu je tajna njenog ukusa, odgovara jednostavno – tajne nema, ali ipak dodaje: „Tajna je u ljubavi”.
Od mešenja i odmaranja testa, do pečenja i pažljivog nadgledanja u rerni, svaki korak zahteva posvećenost. Kada se posao radi sa pažnjom i ljubavlju, rezultat ne izostaje.
„Svaki posao je lep i dobar kada ga voliš“, poručuje Anđelko.
