Ako leblebiju, poznatu i kao slanutak, najčešće koristite za humus, vredi pogledati kako se priprema u drugim jelima. U indijskoj kuhinji ostaje u zrnu i krčka se sa začinima, u Italiji se spaja sa testeninom, a u Turskoj postaje grickalica.
Njeno brašno otvara još jednu grupu recepata, od pečenih specijaliteta do prženih zalogaja.
Indija: Čana masala i leblebija u začinjenom sosu
Čana masala je severnoindijsko jelo u kojem se kuvana leblebija krčka u sosu od crnog luka, paradajza, đumbira, belog luka i začina. Postoje različite verzije, sa manje ili više sosa, a služi se uz pirinač ili indijske hlebove.
U receptu autorke Dasane Amit važna je tekstura: zrna treba da budu sasvim mekana, kako bi se lepo povezala sa sosom. Za prepoznatljivu kiselkastu notu koristi se amčur, prah sušenog manga, dok kao zamena mogu poslužiti limun ili limeta.
U pandžapskoj kuhinji poznata je i kombinacija čole bature, začinjene leblebije uz prženi, vazdušasti hleb. Upravo taj spoj navodi se među gastronomskim specijalitetima Amritsara.
Falafel: Drugačiji postupak od pripreme humusa
Falafel pokazuje kako ista namirnica može da dobije sasvim drugačiju strukturu. U brojnim receptima sa leblebijom polazi se od suvih zrna koja se najpre potapaju, zatim ocede i samelju sa začinskim biljem, lukom i začinima.
Za razliku od humusa, leblebija se u ovom postupku ne kuva pre mlevenja. Oblikovana smesa potom se prži, pa nastaju zalogaji sa hrskavom spoljašnjošću i mekšom sredinom.
U receptu kulinarske autorke Suzi Karadšeh koriste se peršun, korijander i mirođija, a falafel se služi u pita hlebu, uz tahini sos i salatu, ili kao deo mezea.
Italija: Uz testeninu, ali i u obliku brašna
U italijanskoj kuhinji leblebija ima mesto u čorbama i jelima sa testeninom. Jedan od poznatih primera je pasta e ceci, spoj testenine i leblebije koji se priprema u različitim regionalnim verzijama.
Kada se samelje u brašno, postaje osnova za druge specijalitete: ligurijsku farinatu, sicilijanske panele i toskansku čečinu.
Farinata se pravi od jednostavne smese brašna od leblebije, vode, soli i ulja. Smesa se ostavlja da odstoji, a potom peče u podmazanoj tepsiji na visokoj temperaturi, dok se na površini ne stvori korica.
Ovde se leblebija više ne prepoznaje kao zrno, već kao tanak, pečeni zalogaj.
Francuska: Soka kao ulični zalogaj iz Nice
Na jugu Francuske, naročito u Nici, od brašna leblebije priprema se socca, odnosno soka, tanka slana pogača nalik debljoj palačinki.
Osnovu čine brašno od leblebije, voda, maslinovo ulje i so. Peče se na jakoj vatri, a poslužuje u nepravilnim komadima, uz biber. Kulinarski autor Dejvid Lebovic opisuje je kao zalogaj koji se jede prstima i može da posluži kao predjelo.
Španija: Leblebija za jela na kašiku
U španskoj kuhinji leblebija je važan sastojak zasitnih kuvanih jela. Madridski cocido spaja je sa mesom i povrćem, a tradicionalno posluživanje može da bude podeljeno u tri dela: prvo supa sa rezancima, zatim leblebija i povrće, pa meso.
Drugi primer je varivo od leblebije i spanaća. U receptu španske nacionalne turističke organizacije priprema se sa lukom, šargarepom, paradajzom, belim lukom i lovorom. Deo kuvanog povrća i leblebije pasira se i vraća u lonac kako bi jelo dobilo gušću teksturu.
Turska: Pečena leblebija kao grickalica
U Turskoj se leblebija koristi i za leblebi, grickalicu dobijenu posebnim postupkom obrade i pečenja.
Tavšanli, u provinciji Kitahja, poznat je po ovom proizvodu. Pored slanih i začinjenih varijanti, postoje i slatke, sa dodacima poput meda, susama ili čokolade. Tako leblebija izlazi iz okvira ručka i postaje zalogaj koji se gricka između obroka.
Koji način pripreme prvo isprobati
Za početak odaberite teksturu koju želite. Ako volite jela na kašiku, inspiraciju potražite u španskim varivima ili indijskoj čana masali. Za hrskave zalogaje tu je falafel, dok brašno od leblebije pruža priliku da isprobate farinatu ili soku.
Pri izboru recepta proverite da li traži kuvanu leblebiju, potopljena nekuvana zrna ili brašno. Upravo ta razlika određuje postupak pripreme i konačan rezultat.
