Smeće koje je gutalo prirodu
Početkom dvehiljaditih godina, slika ovog jezera bila je potpuno drugačija i krajnje poražavajuća za okruženje. Ogromne količine šuta, otpada i raznog smeća preplavile su obale i prostirale se maltene do samog ulaza u selo, pretvarajući prirodni lokalitet u ekološku katastrofu. Kako svedoče meštani, bilo je katastrofalno“, a prostor je bio potpuno nepristupačan za bilo kakav vid odmora, boravka u prirodi ili rekreacije.
Snaga složne zajednice
Videvši u šta se pretvara njihovo omiljeno prirodno dobro, meštani sela odlučili su da preuzmu stvar u svoje ruke i pokrenu veliku, samoinicijativnu akciju čišćenja. Uloženi su ogromni napori, volja, vreme i finansijska sredstva kako bi se uklonile tone nataloženog otpada. Entuzijazam meštana urodio je plodom, a rezultat ove sloge danas je prostor na koji svi dolaze sa punim srcem ponosa i zadovoljstva, pa rukovodstvo s ponosom ističe: „Kad dođem ovde na ovo jezero ulazim i srce mi je ogromno, prezadovoljan sam.“
Novo lice i ribolovačka idila
Danas je nekadašnja deponija uređeno i otvoreno izletište za sve posetioce, porodice sa decom i ljubitelje prirode koji ovde mogu da roštiljaju ili prenoće. Iako jezero nudi brojne sadržaje, pecanje ostaje primarni fokus uz bogat riblji fond koji obuhvata šarana, amura, soma, smuđa i bijelu ribu. Stroga pravila, među kojima dominira princip „uhvati i pusti“, osiguravaju očuvanje prirode i stabilnost riblje populacije za buduće generacije, uz dopuštenje odnošenja samo onih primeraka „koje štete populaciji ostale ribe“.
