Pre nego što je počeo da razmišlja o političkoj karijeri, Vučića su, prema njegovim rečima, zanimali pravo i advokatski posao. Ljubav prema Crvenoj zvezdi, međutim, pratila ga je još od detinjstva.
„Ja sam bio tu kao balavac. Prvi put sam otišao, pobegao iz škole, imao sam 12 godina. Bila je 1982. godina, a tada sam već krenuo na utakmice Zvezda – Cibona i Zvezda – Barselona. Na Zvezda – Cibona smo vikali: ‘Mrzim Cibonu!’, a to u to vreme nije bilo dozvoljeno“, ispričao je Vučić.
Sećanje na navijačka putovanja
Govoreći o iskustvima sa tribine, Vučić je izdvojio prijateljstva i situacije u kojima se, kako je naveo, pokazivalo ko je spreman da pomogne drugome.
„Tu sam naučio šta je pravo prijateljstvo. Sećam se kada smo išli u Vinkovce, gde su nas sačekali Dinamovi i Hajdukovi navijači. Išli smo na utakmicu Zvezda – Željo u Sarajevu, a nas tridesetak je krenulo iz Beograda. Njih je na stanici bilo najmanje stotinu, možda i 120“, rekao je Vučić.
Prema njegovom sećanju, jedan od prijatelja našao se u nevolji, dok su ostali oklevali da mu priteknu u pomoć. Vučić je ispričao da je tada izašao iz voza i pomogao mu da se vrati u vagon.
„Gledam sve njegove drugove, pa neće niko da rizikuje ništa. Ja sam izašao, nekako ga dovukao do voza i ubacio unutra“, naveo je.
Reči prijatelja koje je zapamtio
Vučić je potom preneo šta mu je prijatelj rekao nakon tog događaja, ističući da pomoć nije očekivao upravo od njega.
„Tada mi je rekao: ‘Znaš, od svih ovih velikih što se trse svaki dan, ja bih ostao ovde i nikad se ne bih izvukao. A od tebe, mali, takvog žgoljavog, mršavog i nikakvog, da to očekujem, nisam. Zapamtiću to i hvala ti.’“
Taj događaj izdvojio je kao jedno od iskustava iz mladosti kroz koja je učio o prijateljstvu i spremnosti da se pomogne u teškom trenutku.
