„Sinoć je bila TV debata, koja nije debata, već je bio pokušaj linča Siniše Malog i naše liste. Organizovao je RTS, onako demokratski, i u jednoj zločinačkoj diktaturi to tako ide, da se organizuje debata tri protiv jedan. Neću namerno da kažem četiri protiv jedan, da ne bih bio zlurad i da ne bih baš do kraja ogolio istinu, ali da kažem tri prema jedan. Dakle, trojica ostrašćenih predstavnika bivšeg režima protiv Siniše Malog“, rekao je Vučić.
On je naveo da su Malog neprestano prekidali novinar i ostali učesnici debate, dodajući da je Šoškić reagovao tek kada je ministar govorio o njemu i njegovom poslovanju.
„Može Siniša Mali da kaže šta god hoće i o bivšem režimu, može da kaže šta god hoće o takozvanoj Studentskoj listi, neće mnogo da se breca Šoškić. Ali onda vidite patološki slučaj kad krene da govori o njemu, zato što njega ništa ne pogađa osim kada je njegova sujeta pogođena“, naveo je Vučić.
Dodao je da je Šoškić reagovao kada je Mali govorio o njegovim, kako je rekao, „lopovlucima i marifetlucima“ i o firmi koja je poslovala sa Narodnom bankom Srbije u vreme kada je Šoškić bio guverner.
Vučić je kritikovao i tadašnju monetarnu politiku, navodeći da je kurs dinara promenjen sa oko 80 dinara za evro na 117 dinara za evro.
Ocenio je i da Šoškić ne bi mogao da izdrži pitanja kakva su, prema njegovim rečima, pojedini mediji postavljali predstavnicima vlasti prethodnih godina.
Vučić je ponovio da je Mali bio u teškoj poziciji tokom debate i da zaslužuje poštovanje zbog načina na koji se, kako je ocenio, suočio sa ostalim učesnicima.
Govoreći o raspravi o Naftnoj industriji Srbije (NIS), Vučić je kritikovao predstavnike bivše vlasti zbog njihovih stavova o odnosima sa ruskim partnerima.
„Najsmešnije je kad počnu da govore o NIS-u i o tome kako smo mi u problemu zbog toga što nismo Rusima uzeli to. I to nam govore ljudi koji su Rusima to prodali. Dakle, oni prodali državnu imovinu, prodali za 400 miliona, a knjigovodstvena vrednost samo bila dve milijarde. I oni kažu da smo mi zbog toga krivi“, rekao je Vučić.
On je naveo da očekuje da bi politički protivnici aktuelne vlasti u budućnosti mogli da pripisuju sebi zasluge za projekte poput Beograda na vodi, dok bi vlast, kako je rekao, predstavljali kao protivnika njihove realizacije.
Vučić je kritikovao i stavove učesnika debate o Ekspu 2027. i trošenju novca kroz javne nabavke, navodeći da Srbija ima zakonski okvir koji obezbeđuje transparentnost tih postupaka.
„Kad im pokažete da postoje transparentne javne nabavke, imamo veoma pametan i dobar Zakon o javnim nabavkama, baš ih briga za činjenice. Oni su naučili jednu stvar koju, to je agenturni pristup koji provodi inače N1 i Nova S, a to je: šta god da im izgovorite, oni vam kažu ‘to je laž’ i ‘nemojte da nas vraćate u praistoriju’. A oni kad nas vraćaju u 90-e, onda to nije praistorija. Vi njih vratite samo u 2012, to je praistorija. A šta god da im kažete, istinito je“, rekao je Vučić.
Osvrćući se na podatke o javnom dugu, Vučić je rekao da je Mali pogrešio kada je naveo da je javni dug u vreme dolaska Srpske napredne stranke na vlast iznosio 52,5 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP).
Prema Vučićevim rečima, javni dug je formalno iznosio 52,5 odsto BDP-a, ali je stvarno opterećenje bilo veće od 70 odsto.
„Na računu su nam ostavili svega 70 miliona evra, a nama su penzije tada, za ono što je trebalo da se doda za penzije, bile 360, 362 miliona evra. Dakle, mi smo morali odmah da se zadužujemo u to vreme, da bismo isplatili penzije ljudima redovne. Samo to ljudi moraju da razumeju. Dakle, ta stopa javnog duga je samo nominalno bila 52 odsto, a bila je mnogo veća“, naveo je Vučić.
Istakao je da javni dug Srbije danas iznosi oko 43 odsto BDP-a, ocenjujući da je reč o značajno nižem nivou zaduženosti.
„Prošli smo godine teške: i migracija, i poplava, i kovida, i pomoći tokom kovida, gde se svim evropskim zemljama udvostručio nivo javnog duga, a Srbija i dalje ga drži značajno ispod, čak i tih nelegitimnih 52 odsto“, rekao je Vučić.
Dodao je da smatra da je Srbija nisko zadužena zemlja, a političke protivnike optužio da žele da ponovo preuzmu javna sredstva i ugroze finansijski položaj građana, uključujući penzionere.
