Jedan od najčešćih oblika magle nastaje tokom vedrih i mirnih noći. Tlo tada brzo gubi toplotu, pa se hladi i vazduh neposredno iznad njega.
Kada temperatura vazduha dovoljno padne, vodena para počinje da se pretvara u sitne kapljice vode. Upravo od tih kapljica nastaje magla, praktično oblak koji se formirao tik iznad tla.
Kako objašnjava Meteologos, takozvana radijaciona magla najčešće nastaje kada je vazduh pri tlu dovoljno vlažan, nebo pretežno vedro, a vetar slab. Meteorolozi maglu opisuju i kao oblak čija se baza nalazi na samoj Zemljinoj površini.
Jesen posebno pogoduje ovom procesu jer su noći duže, temperature niže, a u vazduhu i zemlji često ima dovoljno vlage.
Magla može da bude veoma izražena u jutarnjim satima, jer se tokom noći tlo postepeno hladi. Nakon što sunce počne da zagreva površinu, ona se najčešće polako razilazi. Zagrevanje tla i prizemnog vazduha jedan je od procesa koji dovode do nestajanja radijacione magle.
U dolinama magla može biti još izraženija. Hladniji vazduh se tokom noći zadržava u nižim predelima, gde se povećava relativna vlažnost, pa su udoline i doline posebno pogodne za pojavu prizemne magle.
