Oktobar je mesec podizanja svesti o ADHD-u: Šta je poremećaj pažnje i kako pružiti podršku deci

Tokom oktobra, meseca posvećenog podizanju svesti o ADHD-u, stručnjaci širom sveta ukazuju na važnost ranog prepoznavanja ovog poremećaja kako bi se deci obezbedila adekvatna podrška u školi i porodičnom okruženju.

Izvor: panoramavesti.rs
02.10.2026.
09:46

Manifestacija poremećaja i osnovni oblici ponašanja

Poremećaj pažnje sa hiperaktivnošću, poznatiji pod skraćenicom ADHD, predstavlja stanje mentalnog zdravlja koje se najčešće dijagnostikuje u detinjstvu i znatno otežava održavanje fokusa, usmeravanje pažnje i kontrolu impulsa.

Ponašanje dece sa ovim poremećajem uglavnom se ispoljava kroz dve ključne kategorije: nepažnju i impulsivnost praćenu viškom energije. Dok pojedina deca ispoljavaju isključivo simptome iz jedne grupe, kod većine je prisutna njihova kombinacija.

Znaci hiperaktivnosti obično se primećuju izuzetno rano, između treće i šeste godine života, kroz stalni nemir, prekomerno trčanje, brbljanje i nestrpljenje.

Sa druge strane, simptomi nepažnje postaju uočljiviji tek sa polaskom u školu, kada dete počne da pravi nemarne greške, zaboravlja obaveze, gubi stvari i teže prati uputstva, dok istovremeno može pokazivati izuzetnu fokusiranost na aktivnosti koje ga lično privlače.

Postupak dijagnostikovanja i uloga stručnjaka

Postavljanje tačne dijagnoze zahteva sveobuhvatan pristup i dugotrajno posmatranje, pri čemu se simptomi moraju ispoljavati pre dvanaeste godine i to u više različitih okruženja, poput kuće i škole.

Statistika pokazuje da se ADHD gotovo dvostruko češće dijagnostikuje kod dečaka, dok devojčice često ispoljavaju suptilnije simptome koji lakše promaknu okolini. Kako bi potvrdio prisustvo poremećaja i isključio druga stanja sličnih manifestacija, stručnjak za mentalno zdravlje sprovodi niz testova i obavlja detaljne razgovore sa detetom, roditeljima, nastavnicima i drugim odraslim osobama iz njegovog svakodnevnog okruženja.

Metode lečenja i kombinovana terapija

Savremeni pristup tretiranju ADHD-a oslanja se na kombinaciju psihoterapije i medikamentozne podrške. Kognitivno-bihejvioralna terapija, obuka roditelja za upravljanje ponašanjem deteta, kao i razvijanje socijalnih veština, pomažu decu i porodicu da se lakše nose sa svakodnevnim izazovima i stresom.

U pogledu farmakoterapije, najčešće se propisuju stimulansi poput metilfenidata i dekstroamfetamina koji pomažu u smirenju i boljem fokusiranju, dok se u slučaju pojave sporednih efekata primenjuju alternativni lekovi. Sa prelaskom u odraslo doba, kod mnogih pojedinaca simptomi se znatno smanjuju ili potpuno nestaju, iako deo odraslih nastavlja da se bori sa izazovima kontrole impulsa i održavanja pažnje.

Prateća stanja i značaj sveobuhvatne podrške

Deca kojoj je dijagnostikovan ADHD često se suočavaju i sa drugim udruženim poremećajima mentalnog zdravlja, kao što su anksioznost, depresija, poremećaj protivljenja i prkosa ili Turetov sindrom.

Uspeh celokupnog procesa lečenja uveliko zavisi od pravovremenog prepoznavanja i istovremenog tretiranja svih prisutnih stanja, čime se detetu omogućava stabilan razvoj i lakša integracija u društvenu zajednicu.

Tagovi: