Novo istraživanje pokazuje, međutim, da ljudima ti signali nisu tako laki za čitanje kao što možda mislimo.
Vlasnici koji godinama žive sa mačkom često su uvereni da po jednom pogledu mogu da procene njeno raspoloženje. Ipak, kada su istraživači gotovo 2.000 ljudi zamolili da samo na osnovu snimka procene da li je mačka opuštena, napeta ili uplašena, tačni odgovori nisu bili ni približno sigurni.
U istraživanju objavljenom 2026. godine u časopisu Scientific Reports učestvovalo je 1.950 ljudi uzrasta od šest do 83 godine. Gledali su kratke snimke 12 mačaka, bez zvuka, a zatim birali jedno od tri ponuđena stanja, da li je mačka opuštena, napeta ili uplašena.
Pogodili su tek nešto više od polovine
Ukupna tačnost bila je oko 54 odsto. To jeste više nego što bi se očekivalo nasumičnim izborom između tri odgovora, ali pokazuje da razlikovanje ponašanja mačaka nije naročito jednostavno.
Opuštene mačke ljudi su prepoznavali nešto bolje . U oko 67 odsto slučajeva. Kod napetih i uplašenih mačaka tačnost je bila oko 49 odsto.
Posebno je zanimljivo što su učesnici napetu mačku često procenjivali kao opuštenu. U gotovo četiri od deset takvih slučajeva odgovor je bio upravo pogrešan na taj način.
To je važno jer mačka koja je pod blagim ili umerenim stresom ne mora da pokazuje dramatične znake. Može samo da ukoči telo, drugačije postavi uši ili počne da pomera rep na način koji vlasnik lako previdi.
Rep nije dovoljan – treba gledati celu mačku
Istraživači su prilikom procene uzimali u obzir kombinaciju položaja tela, izraza lica, očiju, ušiju i repa.
Kod opuštene mačke telo je mekše i bez vidljive napetosti, rep je opušten, a uši se uglavnom nalaze u prirodnom položaju ili su okrenute napred.
Napeta mačka može da ima zategnute mišiće, širom otvorene oči, uši okrenute u stranu ili unazad i krut rep koji povremeno trza ili snažnije zamahuje.
Kod izraženog straha telo postaje još zategnutije, oči su često širom otvorene, uši mogu biti priljubljene uz glavu, a rep privučen telu.
Veterinarski stručnjaci zbog toga upozoravaju da nijedan od ovih znakova ne treba posmatrati odvojeno. Velike zenice, na primer, ne moraju automatski značiti strah – mogu se pojaviti i tokom igre, lova ili pri slabijem svetlu. Važni su okolnosti i ostali signali koje mačka istovremeno šalje.
Vlasnici mačaka ipak imaju malu prednost
Ljudi koji su ranije imali mačku bili su uspešniji u procenjivanju njenog stanja od onih koji nisu imali takvo iskustvo.
Bolje rezultate imale su i žene, dok je sa godinama primećen mali pad tačnosti. Autori ipak ne tvrde da jedna grupa „razume mačke“, a druga ne.
Rezultati samo pokazuju da prethodno iskustvo i pojedine osobine posmatrača mogu da utiču na to koliko dobro primećujemo suptilne signale.
Neke promene ne treba pripisivati samo karakteru
Stres kod mačke ne mora uvek da bude prolazan. Kada traje duže, znaci mogu postati još manje očigledni.
Povlačenje i skrivanje, smanjena želja za kontaktom, promenjen apetit, preterano lizanje dlake ili izbegavanje aktivnosti koje je mačka ranije normalno obavljala mogu da budu razlog da vlasnik obrati više pažnje.
Naglu promenu ponašanja, međutim, ne treba automatski pripisati stresu. Bol ili zdravstveni problem takođe mogu promeniti držanje tela, kretanje, apetit i odnos prema ljudima, pa je kod izraženih ili iznenadnih promena najbolje konsultovati veterinara.
