Prosečna temperatura vazduha pri površini Zemlje tokom avgusta iznosila je 16,96 stepeni Celzijusa, što je za 0,85 stepeni više od proseka za period od 1991. do 2020. godine. U odnosu na predindustrijski period od 1850. do 1900. godine, avgust je bio čak 1,65 stepeni topliji.
Svet ponovo iznad granice od 1,5 stepeni
Avgust je tako postao prvi mesec od novembra 2025. godine u kojem je globalna temperatura ponovo premašila 1,5 stepeni u odnosu na predindustrijski nivo.
Prema podacima Kopernikusa, visoke temperature povezane su sa dugoročnim globalnim zagrevanjem izazvanim emisijama gasova sa efektom staklene bašte, dok je dodatni uticaj imao rast temperature površine Pacifika povezan sa razvojem snažnog El Ninja.
„Ova zapažanja pokazuju kako klimatske promene dovode do sve ekstremnijih pojava i u atmosferi i u okeanima“, rekla je Samanta Burdžis, strateška direktorka za klimu pri Evropskom centru za srednjoročne vremenske prognoze.
Rekordno topla i površina mora
Rekordi nisu zabeleženi samo u temperaturi vazduha. Prosečna temperatura površine mora izvan polarnih oblasti tokom avgusta dostigla je 21,07 stepeni Celzijusa, što je najviša vrednost ikada zabeležena za ovaj mesec.
Istovremeno, ta temperatura izjednačila je najviši mesečni prosek površine mora ikada zabeležen, koji je prethodno dostignut u martu 2024. godine.
Posebno visoke temperature zabeležene su u velikom delu tropskog Pacifika, gde je prisutan El Ninjo, dok su rekordne vrednosti za avgust registrovane i duž atlantske obale Evrope i u zapadnom delu Sredozemnog mora.
Zapadna Evropa imala najtoplije leto do sada
Avgust je i u Evropi bio znatno topliji od uobičajenog. Prosečna temperatura nad evropskim kopnom iznosila je 20,26 stepeni, odnosno 1,1 stepen više od proseka za period od 1991. do 2020. godine. Bio je to četvrti najtopliji avgust zabeležen na kontinentu.
Leto 2026. godine bilo je treće najtoplije u Evropi od početka merenja, iza leta 2024. i 2022. godine.
Zapadna Evropa, međutim, zabeležila je najtoplije leto u istoriji merenja, čime je oboren dugogodišnji rekord iz 2003. godine. Tokom leta taj deo kontinenta pogodio je niz ranih, dugotrajnih i intenzivnih toplotnih talasa.
Visoke temperature pratile su suše i požari, a tokom leta su u velikom delu zapadne i centralne Evrope zabeležene i padavine ispod proseka.
Globalne emisije dostigle novi maksimum
Istovremeno sa temperaturnim rekordima, nastavlja se rast globalnih emisija gasova sa efektom staklene bašte.
Prema najnovijim podacima Evropske komisije, emisije nastale ljudskim aktivnostima tokom 2025. godine dostigle su oko 54,1 milijardu tona ekvivalenta ugljen-dioksida, ne računajući promene u korišćenju zemljišta i šumarstvu.
To predstavlja rast od 0,7 odsto u odnosu na 2024. godinu i novi globalni rekord.
