Veštačka inteligencija koju svakodnevno koristimo uglavnom se oslanja na velike globalne modele, ali Srbija želi da napravi sistem koji će mnogo bolje poznavati domaći jezik, zakonodavstvo, administraciju i potrebe privrede.
Na razvoju nacionalnog velikog jezičkog modela, odnosno LLM-a, trenutno se radi na dva paralelna pravca, a očekivanje je da rezultati budu spremni do Ekspa 2027, izjavio je predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.
Jedan od pravaca razvoja odvija se u saradnji sa francuskom kompanijom Mistral AI, dok u projektu učestvuju i domaće softverske kompanije.
Šta će Srbiji doneti sopstveni AI model?
Veliki jezički modeli predstavljaju osnovu brojnih savremenih sistema veštačke inteligencije. Međutim, da bi AI mogao ozbiljnije da se koristi unutar kompanija, banaka, državnih institucija ili drugih sistema, nije dovoljno samo pristupiti nekom od globalno dostupnih četbotova.
Model mora da bude prilagođen podacima, jeziku i konkretnim poslovnim procesima organizacije koja ga koristi. Upravo tu bi nacionalni model trebalo da ima važnu ulogu.
Cilj je da domaće kompanije i institucije dobiju bezbednije AI sisteme koji razumeju srpski jezik, ali i specifičnosti domaće administracije i pravnog sistema.
To bi, između ostalog, moglo da omogući razvoj specijalizovanih AI servisa za bankarstvo, državnu upravu i druge delove privrede.
Srbija već ima važan deo infrastrukture
Razvoj ozbiljnih AI sistema zahteva ogromne računarske kapacitete, zbog čega su data centri i superračunari postali jednako važni kao i sam softver.
Srbija je prethodnih godina ulagala upravo u tu infrastrukturu, a jedan od ključnih objekata je Državni data centar u Kragujevcu.
Čadež smatra da ulaganja u računarske kapacitete, podatke i infrastrukturu mogu da budu važna prednost za domaću privredu u trenutku kada kompanije prelaze sa jednostavnog korišćenja AI alata na njihovu primenu u svakodnevnom poslovanju.
„Ako želite da primenite AI na način koji zaista omogućava redefinisanje vašeg poslovanja, potrebni su vam modeli“, rekao je Čadež na konferenciji BELTALKS u Beogradu.
Nije dovoljno samo koristiti četbot
Kolika je razlika između korišćenja nekog AI alata i ozbiljnog uvođenja veštačke inteligencije u poslovanje pokazuje i primer Severne Makedonije.
Ministar digitalne transformacije te zemlje Stefan Andonovski naveo je da oko 40 odsto kompanija koristi određene AI alate, dok svega pet odsto malih i srednjih preduzeća koristi naprednije AI modele.
Drugim rečima, zaposleni mogu svakodnevno koristiti četbot za pisanje mejlova ili obradu teksta, a da sama kompanija praktično nije promenila način poslovanja.
Prava promena nastaje tek kada se AI uključi u poslovne procese, analizu podataka, automatizaciju i donošenje odluka.
Upravo zbog toga stručnjaci očekuju da će kompanije koje brže uvedu naprednije AI sisteme u narednim godinama imati značajnu prednost u odnosu na konkurenciju.
Prvi veliki rezultat za EXPO 2027
Razvoj nacionalnog jezičkog modela trebalo bi da bude jedan od važnijih koraka Srbije u toj oblasti.
Plan je da se, osim osnovnog LLM-a, razvijaju i dodatni modeli i slojevi namenjeni konkretnim potrebama korisnika.
Ako projekat bude realizovan prema planu, Srbija bi do EXP-a 2027 trebalo da dobije domaću AI infrastrukturu koja neće služiti samo za razgovor sa korisnicima, već bi mogla direktno da se primenjuje u poslovanju kompanija i radu institucija.
