Posle rasprave mnogi se povuku, ne odgovaraju na poruke ili izbegavaju razgovor. Nekada to rade da bi se smirili, a nekada žele da partneru pokažu da su ljuti.
Ako ćutanje traje dugo i stalno se ponavlja, ono može ozbiljno da naruši odnos. Takvo ponašanje naziva se tretman ćutanja.
Kada ćutanje postaje kazna
Nije problem ako neko kaže da mu je potrebno malo vremena. Problem je kada ode bez reči i satima ili danima odbija bilo kakav razgovor.
Osoba koja je ignorisana tada ne zna šta se događa ni kada će tišina prestati. Može da oseća strah, krivicu, nesigurnost i odbačenost.
Umesto da se svađa reši, među partnerima se stvara još veća udaljenost.
Zašto ljudi biraju tišinu
Neki ljudi ne znaju kako da kažu šta osećaju. Drugi se plaše nove svađe ili su previše ljuti da bi mirno razgovarali.
Ipak, ćutanje se ponekad koristi i da bi partner popustio, izvinio se ili prihvatio krivicu. Tada tišina više nije pauza, već način kažnjavanja i kontrolisanja druge osobe.
Kako prepoznati problem
Razlog za zabrinutost postoji kada:
- ignorisanje traje satima ili danima
- partner ne želi da objasni zašto ćuti
- isto ponašanje se ponavlja posle svake svađe
- razgovor počinje tek kada druga strana popusti
- tišina služi da izazove strah ili krivicu
Ako se takvo ponašanje stalno ponavlja, može ozbiljno da oslabi poverenje i osećaj sigurnosti u vezi.
Pauza je drugačija od ignorisanja
Zdrava pauza podrazumeva da partner objasni zbog čega želi da prekine razgovor i kaže kada će mu se vratiti. Umesto da ode bez reči, može jednostavno da kaže da je trenutno previše ljut i da mu je potrebno malo vremena da se smiri.
Tako druga osoba zna da nije odbačena, već da je razgovor samo privremeno prekinut i da će biti nastavljen kada se emocije smire.
Razgovor je jedini put do rešenja
Povremene svađe su normalan deo veze. Važno je šta partneri rade nakon njih.
Ćutanje ne rešava problem, već ga samo odlaže. Miran razgovor, objašnjenje i spremnost da se sasluša druga strana mnogo su bolji način da se sačuvaju bliskost i poverenje.
