Kadifica je jedan od najprepoznatljivijih cvetova u našim baštama.
Njeni jarkožuti, narandžasti i crvenkasti cvetovi tokom leta unose boju u dvorišta, terase i balkone, a zahvaljujući jednostavnom gajenju, često je biraju i početnici u cvećarstvu.
Ova ukrasna biljka pripada rodu Tagetes, poreklom je iz Amerike, a danas je rasprostranjena širom sveta. Postoji više vrsta kadifica, od niskih biljaka koje formiraju guste cvetne jastučiće, do viših sorti sa krupnim cvetovima.
Jedna od njenih zanimljivih osobina jeste specifičan, intenzivan miris. Upravo zbog njega kadifica se tradicionalno sadi u povrtnjacima, najčešće uz paradajz, papriku i drugo povrće. Veruje se da njen miris može da pomogne u odbijanju pojedinih štetočina, dok određene vrste svojim korenom utiču i na zemljišne nematode. Ipak, kadifica nije zamena za zaštitu biljaka i ne treba očekivati da će sama zaštititi čitavu baštu.
Za uspešan rast potrebno joj je sunčano mesto i dobro drenirano zemljište. Ne zahteva posebnu negu, ali redovno uklanjanje precvetalih cvetova može podstaći stvaranje novih pupoljaka i produžiti cvetanje. Uz umereno zalivanje, kadifica može cvetati sve do jeseni, odnosno do prvih ozbiljnijih mrazeva.
Posebno je zanimljivo što se kadifica može uzgajati i iz semena. Zbog toga je mnogi baštovani seju već u proleće, a mlade biljke potom presađuju u baštu ili saksije kada prođe opasnost od mraza.
Osim što je dekorativna, kadifica ima i dugu tradiciju upotrebe u različitim kulturama. Njeni cvetovi se u nekim krajevima koriste za dobijanje prirodnih pigmenata, dok se pojedine vrste koriste i u kulinarstvu ili tradicionalnoj biljnoj upotrebi.
