Kiša koja pada na zemlju prolazi preko tla i stena i veoma sporo iz njih rastvara različite minerale. Potoci i reke zatim te sitne količine rastvorenih materija nose dalje, sve do mora i okeana.
I rečna voda, dakle, sadrži određenu količinu soli i minerala, samo u mnogo manjoj koncentraciji nego morska.
Kada voda iz okeana isparava pod uticajem Sunca, so ne odlazi zajedno sa njom. Voda se vraća u atmosferu, dok rastvorene materije ostaju u moru.
Taj proces traje ogromnim vremenskim periodima.
Deo minerala u okeane stiže i iz procesa koji se odvijaju na morskom dnu, između ostalog u područjima hidrotermalnih izvora.
Ipak, nisu sva mora jednako slana.
Tamo gde je isparavanje jako, a dotok slatke vode manji, slanost može biti veća. U oblastima sa mnogo padavina ili velikim prilivom rečne vode ona je obično niža.
Zbog toga slanost nije ista ni u svim delovima jednog okeana.
Iza sasvim jednostavnog pitanja „zašto je more slano“ zapravo stoji jedan od najdužih prirodnih procesa na planeti, stalno kruženje vode između kopna, reka, okeana i atmosfere.
