Visoka vlažnost vazduha leti često stvara utisak da je temperatura mnogo viša nego što termometar pokazuje. Kada je vazduh zasićen velikom količinom vodene pare, znoj sa kože sporije isparava, a upravo isparavanje znoja predstavlja jedan od najvažnijih načina na koji telo reguliše temperaturu. Zbog toga možemo imati osećaj sparine, težine i pojačanog zamora čak i kada temperatura nije ekstremno visoka.
Do visoke vlažnosti može doći kada se u atmosferi nalazi mnogo vodene pare, naročito nakon padavina, tokom prodora toplog i vlažnog vazduha ili kada su noći tople pa se vazduh ne ohladi dovoljno da bi se vlaga smanjila. Leti dodatni problem predstavlja to što topao vazduh može da sadrži znatno više vodene pare nego hladan, pa kombinacija visoke temperature i velike vlažnosti stvara naročito sparne uslove.
Zbog toga meteorolozi ne posmatraju samo temperaturu već i relativnu vlažnost vazduha, kao i druge pokazatelje toplotnog opterećenja. Na primer, 32 stepena uz suv vazduh mogu se subjektivno podnositi lakše nego nešto niža temperatura uz veoma visoku vlažnost.
Visoka vlažnost utiče i na san. Kada je vazduh topao i vlažan, telo teže otpušta toplotu tokom noći, pa se možemo češće buditi i imati osećaj da se nismo dovoljno odmorili. U zatvorenim prostorijama dodatni problem može biti buđ, naročito ako se vlaga dugo zadržava.
Zato ono „ne mogu da dišem od ove sparine“ nije samo subjektivni utisak. Kada su temperatura i vlažnost visoke istovremeno, organizam zaista ima otežane uslove za hlađenje.
