Sigurno vam se makar jednom dogodilo da usred rečenice izgovorite reč na drugom jeziku, da u potrazi za pravim izrazom brže dođete do reči na stranom nego na maternjem jeziku, ili da se osećate kao malo drugačija osoba u zavisnosti od toga kojim jezikom u tom trenutku govorite.
Nijedna od ovih pojava ne znači da ste zbunjeni, niti da vam poznavanje jezika slabi. Reč je o tome da mozak radi tačno ono za šta je stvoren: pokreće dva aktivna jezička sistema u isto vreme i povremeno prelazi granicu između njih bez traženja dozvole.
Prebacivanje jezika kao kognitivni trening
Pojava poznata kao preplitanje kodova, odnosno prelazak sa jednog jezika na drugi usred razgovora ili rečenice, u javnosti se i dalje pogrešno tumači kao greška ili dokaz nedovoljnog vladanja jezikom.
Naučna istraživanja, međutim, pokazuju potpunu suprotnost. Sveobuhvatne neurološke studije potvrdile su da promena jezika aktivira potpuno iste moždane regije koje se koriste za bilo koji složeni izvršni zadatak, kao što su kontrola pažnje, rešavanje konfliktnih informacija i potiskivanje nevažnih podražaja.
Prefrontalni korteks mora aktivno da potiskuje jezik koji se u datom trenutku ne koristi, dok istovremeno održava aktivan onaj koji izgovaramo. Kada su oba sistema visoko stimulisana, a to potiskivanje nije u potpunosti izvedeno, dolazi do mešanja reči.
To se ne dešava zato što jedan jezik slučajno „curi“ u drugi, već zato što mozak koristi najbržu dostupnu putanju kako bi prenemo poruku, čak i kada ta putanja vodi preko jezičke granice.
Jedan motor za više različitih mapa
Najnovija istraživanja objavljena ove godine u časopisu za neuro nauku donose još dublji uvid u ovaj proces. Koristeći napredne skenere koji prate moždanu aktivnost u milisekundi, naučnici su posmatrali kako dvojezični govornici primenjuju gramatička pravila u oba jezika, čak i na potpuno izmišljenim rečima koje nikada ranije nisu čuli.
Rezultati su pokazali da potpuno ista moždana mreža u levoj hemisferi upravlja gramatičkim operacijama, bez obzira na to koji se jezik u tom trenutku govori. To dokazuje da dvojezični ljudi nemaju dva odvojena gramatička sistema koja rade paralelno.
Umesto toga, mozak koristi jednu apstraktnu i višekratno upotrebljivu gramatičku operaciju koju primenjuje na onaj jezik koji je trenutno aktivan. Slikovito rečeno, višejezični mozak ne funkcioniše kao vozilo sa dva motora, već kao jedan snažan motor koji bez problema čita dve različite mape.
Šta ovo znači za svakodnevni život
Ukoliko ste se ikada osramotili tražeći reč na pogrešnom jeziku ili se zabrinuli da mešanjem gubite tečnost izražavanja, naučna saznanja nude potpuno drugu perspektivu. Mešanje jezika nije znak propadanja vaših jezičkih veština, već dokaz da vaš mozak izuzetno efikasno upravlja dvama aktivnim sistemima pomoću zajedničkog mehanizma.
Kada izaberete najbržu reč da izrazite misao, vaš mozak samo koristi najkraći put, čak i ako on prolazi pravo kroz sredinu rečenice.
