Istraživači su rezultate ove studije, zasnovane na simulacijama na superkompjuterima, predstavili na Nacionalnoj konferenciji o astronomiji Kraljevskog astronomskog društva u Birmingemu.
Tajna sporog obrtanja zvezdanog haloa
Većina zvezda u našoj galaksiji nalazi se u njenom spljoštenom spiralnom disku, koji je okružen znatno većim, ali ređim zvezdanim haloom. Taj halo se pretežno sastoji od zvezda koje su nastale u manjim galaksijama, a potom pripojene Mlečnom putu nakon kosmičkih spajanja.
Posmatranja u okviru misije „Gaja“ Evropske svemirske agencije (ESA) otkrila su da se ovaj zvezdani halo rotira izuzetno sporo. Kako bi odgonetnuli uzrok te pojave, naučnici su primenili skup kosmoloških simulacija „Auriga“ i pratili razvoj 25 galaksija sličnih našoj tokom nekoliko milijardi godina.
Analiza je pokazala da su galaksije sa najsporijom rotacijom haloa pretrpele silovit čeoni sudar sa drugim sistemom, što je uzrokovalo da njihovi diskovi tokom evolucije potpuno promene svoju orijentaciju.
Sudar sa galaksijom „Gaja-Encelad“
Astronom Kiril Batrakov objašnjava da se sličan scenario dogodio i našoj galaksiji.
„Već znamo da je Mlečni put imao snažan čeoni sudar sa galaksijom poznatom kao ’Gaja-Kobasica’ ili ’Gaja-Encelad’. Zbog toga smatramo da se disk Mlečnog puta u prošlosti verovatno preokrenuo“, istakao je Batrakov.
Reč je o masivnoj patuljastoj galaksiji koja se pre 10 do 11 milijardi godina sudarila sa ranim Mlečnim putom i bila potpuno apsorbovana. Ovaj događaj predstavlja najveće spajanje u ranoj istoriji naše galaksije, a iza sebe je ostavio milijarde zvezda koje i danas kruže po izduženim putanjama u obliku kobasice.
Studija takođe ukazuje na to da je rotacija zvezdanog haloa direktno povezana sa rotacijom haloa tamne materije, što sugeriše da su se ova dva sistema razvijala izrasla zajedno tokom istorije Mlečnog puta.
