Od davnina se verovalo da drveće poseduje posebnu životnu snagu koja može da pomogne čoveku. U prehrišćansko doba devojke su odlazile brezi u želji za srećnim životom i udajom, trudnice su vreme provodile pod krošnjama lipe, dok su se ranjeni vojnici odmarali pored hrastova kako bi povratili snagu. Ovakva verovanja opstala su vekovima i postala osnova onoga što danas nazivamo dendroterapija: boravak u prirodi i neposredni kontakt sa drvećem radi opuštanja i obnove organizma.
Prema narodnim predanjima i iskustvima ljubitelja prirode, pojedine vrste drveća povezuju se sa različitim blagotvornim dejstvima. Hrast simbolizuje snagu i vitalnost, bukva otpornost na stres, bor smirenost, dok se lipa i breza često dovode u vezu sa dobrim raspoloženjem i oporavkom. Zagovornici dendroterapije smatraju da boravak među stablima, šetnje šumom ili čak zagrljaj drveta mogu da doprinesu smanjenju napetosti, osećaja usamljenosti i svakodnevnog stresa, posebno u vremenu kada su ljudi sve više vezani za ekrane i digitalne tehnologije.
Iako nauka ne potvrđuje tvrdnje o „prenosu energije“ između čoveka i drveta, brojna istraživanja ukazuju da boravak u prirodi pozitivno utiče na mentalno zdravlje, koncentraciju i opšte blagostanje. Zato ne čudi što mnogi spas od gradske vreve traže u šumama i parkovima.
U Beogradu su među omiljenim mestima za ovakav predah Košutnjak, Topčider, Zvezdarska šuma, Ada Ciganlija i Avala, gde susret sa prirodom može postati jednostavan, ali dragocen način da se obnovi energija i pronađe unutrašnji mir.
