Posle dugog dana mnogima je upravo veče omiljeno vreme za uživanje u hrani — ali organizam tada ne funkcioniše isto kao tokom dana. Stručnjaci upozoravaju da kasni i obilni obroci mogu doprineti gojenju, jer telo tokom noći prirodno usporava potrošnju energije.
Dok spavamo, metabolizam radi sporije, pa kalorije unesene pred odlazak u krevet organizam teže sagoreva. Umesto da ih pretvori u energiju, telo ih češće skladišti, naročito kada su večernji obroci puni brze hrane, testa, slatkiša ili masnih namirnica.
Osim što mogu uticati na telesnu težinu, kasne večere često remete i kvalitet sna. Osećaj težine u stomaku, nadutost ili gorušica samo su neki od razloga zbog kojih se mnogi bude umorniji nego što su legli.
Zato nutricionisti savetuju da poslednji obrok bude lagan, hranljiv i najmanje dva do tri sata pre spavanja. Dobar izbor mogu biti povrće, proteini, lagane supe, jogurt ili obroci koji zasite bez opterećenja organizma.
Povremeni kasni obrok neće napraviti problem, ali telo veoma brzo prepoznaje navike. Kada večere redovno postanu najobilniji deo dana, organizam noću ulazi u začarani krug sporijeg varenja, slabijeg odmora i viška energije koju nema kada da potroši. Upravo zato stručnjaci sve češće podsećaju da nije važno samo šta jedemo, već i trenutak kada posežemo za hranom.
