Ljubavna priča počinje u dobu Mogulskog carstva, kada je mladi princ Kuram, koji će kasnije poneti vladarsko ime Šah Džahan, sreo Arjumand Banu Begum na bogatoj carskoj pijaci. Priča kaže da je princ bio očaran njenom lepotom i otmenošću na prvi pogled.
Nekoliko godina kasnije, njihovo venčanje označilo je početak duboke privrženosti koja je prevazilazila uobičajene političke brakove tog doba. Nakon stupanja na tron, Šah Džahan joj je podario titulu Mumtaz Mahal, što u prevodu znači „izabrana u dvoru“, čime je potvrdio njen nezaobilazan položaj u svom životu i na dvoru.
Mumtaz Mahal nije bila samo careva supruga, već i njegova najpouzdanija savetnica koja ga je pratila čak i na vojnim pohodima. Međutim, njihova zajednička sudbina prekinuta je tragedijom 1631. godine, kada je Mumtaz preminula tokom rađanja njihovog četrnaestog deteta.
Skrhan bolom, car je proglasio višenedeljnu žalost na dvoru, povukavši se iz javnog života. Legenda kaže da je careva kosa iznenada osedela od tuge i da se zarekao da će svojoj voljenoj podići spomenik kakav svet do tada nije video.
Izgradnja kompleksa u Agri započela je ubrzo nakon njene smrti i trajala je više od dve decenije. Hiljade zanatlija, arhitekata, klesara i umetnika iz celog carstva i Centralne Azije radile su na stvaranju građevine od čistog belog mermera, ukrašene poludragim kamenjem i kaligrafijom.
Svaki detalj, od simetričnih vrtova koji simbolizuju raj do odraza u vodi, osmišljen je tako da odražava savršenstvo i večnost ljubavi koju je car osećao prema svojoj preminuloj supruzi.
Nakon smrti, položen je u grobnicu pored svoje Mumtaz Mahal, čime su njihova tela i sudbine zauvek sjedinjeni pod kupolom Taj Mahala.
