Najzanimljiviji rezultati zabeleženi su kod ljudi koji su pili oko tri do četiri šoljice kafe dnevno. Ipak, to ne znači da kafa sama po sebi produžava život. Istraživanja su pokazala da postoji veza između njenog umerenog konzumiranja i boljih zdravstvenih ishoda, ali ne i da je kafa njihov direktan uzrok. Na rezultate mogu da utiču ishrana, kretanje, pušenje i brojne druge svakodnevne navike.
Zato kafu ne treba doživljavati kao lek, već kao napitak koji, kada se pije umereno, može da bude deo zdravog načina života.
Kafa i nivo šećera u krvi
Dobre vesti stižu i za one koji svakodnevno piju kafu. Rezultati više istraživanja pokazuju da oni nešto ređe obolevaju od dijabetesa tipa 2. U pojedinim analizama rizik se blago smanjivao sa svakom dodatnom šoljicom.
Slični rezultati primećeni su i kod kafe bez kofeina. To govori da mogući povoljan uticaj ne dolazi samo od kofeina. Kafa sadrži i druge materije, među kojima su polifenoli, koje mogu da utiču na metabolizam i način na koji organizam reguliše šećer u krvi.
Mnogo toga, naravno, zavisi i od toga kako je pijemo. Obična crna kafa gotovo da nema kalorija, ali sa nekoliko kašičica šećera, zaslađenim sirupom i šlagom lako postaje kaloričan napitak. U tom slučaju njene moguće prednosti gube smisao.
Manji rizik od Parkinsonove bolesti
Kafa se u velikim istraživanjima povezuje i sa manjim rizikom od Parkinsonove bolesti. Ova bolest bila je ređa među ljudima koji su redovno pili kafu ili unosili kofein.
Naučnici veruju da bi kofein mogao da utiče na određene procese u mozgu, ali konačan odgovor još ne postoji. Zbog toga se kafa ne može preporučiti kao zaštita od Parkinsonove bolesti, a još manje kao način njenog lečenja.
Rezultati su ohrabrujući, ali ih ne treba tumačiti kao obećanje da će nekoliko šoljica dnevno nekoga sigurno zaštititi od bolesti.
Ista količina ne odgovara svima
Kada se govori o tri ili četiri šoljice dnevno, važno je znati da nije svaka kafa ista. Mali espreso, šoljica domaće kafe i velika filter kafa mogu da sadrže veoma različite količine kofeina. Zato nije važan samo broj popijenih šoljica, već i njihova veličina i način pripreme.
Razlikuje se i način na koji ljudi reaguju na kofein. Neko može da popije kafu uveče i ubrzo zaspi, dok drugome i jedna popodnevna šoljica pokvari san. Ako se pretera, mogu se javiti nervoza, drhtavica, lupanje srca, nelagodnost u stomaku i nesanica.
Trudnice, osobe sa određenim srčanim tegobama ili nekontrolisanim krvnim pritiskom, kao i ljudi koji koriste pojedine lekove, trebalo bi da budu posebno oprezni. Za njih tri ili četiri šoljice dnevno mogu biti previše, pa je najbolje da se o tome posavetuju sa lekarom.
Važan je i način na koji se kafa priprema. Nefiltrirana kafa sadrži materije koje, ako se često unose, mogu da podignu nivo LDL, odnosno „lošeg“ holesterola. Papirni filter zadržava njihov veliki deo.
Najvažnije je ne preterivati
Ako vam kafa prija i ne izaziva tegobe, nema razloga da je se odričete. Dosadašnja istraživanja pokazuju da umereno ispijanje može da bude deo zdravih svakodnevnih navika.
Ipak, nijedna šoljica ne može da nadoknadi neprospavanu noć, lošu ishranu ili nedostatak kretanja. Kafa može da bude prijatan deo dana, ali ne i zamena za zdrave navike.
Najjednostavnije rečeno, ljudi koji piju tri do četiri šoljice dnevno u velikim studijama imali su povoljnije zdravstvene rezultate. To je zanimljiva i ohrabrujuća veza, ali još nije dokaz da kafa sama po sebi produžava život.
