Nezadovoljstvo zbog nedostatka nastavnika, prepunih učionica i lošeg stanja školskih zgrada izvelo je francuske srednjoškolce na ulice. Pokret koji se proširio iz pariskog regiona sada stavlja vlast pred dva istovremena zadatka: da obezbedi normalno održavanje nastave i odgovori na zahteve učenika.
Prema podacima koje je ministar unutrašnjih poslova Loran Nunjez izneo 2. oktobra, od početka te nedelje privedeno je oko 5.000 ljudi, uglavnom tinejdžera. Istog dana približno 400 srednjih škola bilo je zatvoreno zbog nemira.
Zašto su učenici izašli na ulice
U središtu protesta nalaze se problemi koje učenici neposredno osećaju: časovi bez zamene za odsutne nastavnike, veliki broj đaka u odeljenjima i neodgovarajući uslovi za rad.
Među zahtevima je i ukidanje sistema „Parcoursup“, preko kojeg se kandidati prijavljuju za nastavak školovanja na visokoškolskim ustanovama. Sindikat FNEC FP-FO u svom saopštenju podržava zahteve za dodatnim zapošljavanjem u obrazovanju, boljim školskim prostorom i manjim odeljenjima.
Učenici iz siromašnijih pariskih predgrađa posebno ukazuju na nejednake uslove obrazovanja. U izveštajima sa terena navode se primeri đaka koji su se pripremali za važne ispite bez nastavnika odgovarajućeg predmeta, što dodatno produbljuje nezadovoljstvo školskim sistemom.
Sukobi i povređeni dodatno zaoštrili krizu
Paralelno sa zahtevima za boljom nastavom, pažnju javnosti zaokupljaju nasilni incidenti i odgovor policije.
Portparolka nacionalne policije Agat Fuko izjavila je 3. oktobra da je povređeno više od 600 policajaca. Pariski policijski prefekt Patris For pozvao je na mirne oblike protesta, ocenjujući da su pokretači mobilizacije izgubili kontrolu nad njenim tokom. Apelovao je i na roditelje da odvrate decu od učešća u nasilju.
Istovremeno, zabeležene su povrede demonstranata, a organizacije za zaštitu prava iznose optužbe za prekomernu upotrebu sile. Pojedini slučajevi policijskog postupanja predmet su istraga.
Posebnu pažnju izazvao je napad na policajca u civilu u Belforu 2. oktobra. Posle udaraca koje je zadobio tokom događaja povezanih sa protestom, otvorena je istraga za pokušaj ubistva. Prema informacijama koje je tužilac saopštio narednog dana, više osumnjičenih je identifikovano. Sedamnaestogodišnjak koji je prethodno bio priveden pušten je bez optužbi.
Vlast i opozicija razmenjuju optužbe
Kriza je dobila i izraženu političku dimenziju. Predstavnici vlasti optužuju radikalnu levicu za podsticanje nemira, dok Nepokorena Francuska Žan-Lika Melanšona podržava zahteve učenika i kritikuje policijsko postupanje.
Melanšon je, suočen sa snimcima nasilja, istovremeno pozvao na disciplinovano i nenasilno protestovanje. Podrška demonstrantima i odgovornost za konkretne incidente ostaju različita pitanja: političke optužbe same po sebi nisu dokaz organizovanja nasilja.
Ministar pravosuđa Žerald Darmanin poručio je da roditelji maloletnika koji uništavaju imovinu treba da nadoknade pričinjenu štetu.
Sindikati pozivaju na mobilizaciju 6. oktobra
Naredni važan datum je utorak, 6. oktobar. Učeničke i studentske organizacije pozvale su na novu mobilizaciju, a FNEC FP-FO na štrajk zaposlenih i zajedničke demonstracije sa mladima. Među zahtevima tog sindikata su otvaranje potrebnih radnih mesta u školama i na univerzitetima, ukidanje sistema „Parcoursup“ i odustajanje od predloženih budžetskih mera.
Poziv na štrajk uputila je i CGT Éduc’action, dok su podršku okupljanjima izrazile i druge organizacije u okviru CGT-a.
Najavljena podrška proširuje krug učesnika, ali sama po sebi ne znači da će čitava Francuska ili njen saobraćaj biti blokirani. Obim poremećaja zavisiće od odziva zaposlenih i konkretnih akcija.
Za vlast ostaje otvoreno pitanje kako da, uz zaustavljanje nasilja, ponudi odgovore na probleme zbog kojih je protest počeo. Za učenike i sindikate, naredno okupljanje biće prilika da pokažu koliku podršku njihovi zahtevi imaju izvan školskih kapija.
