Izraz se vezuje za narodnu epsku pesmu Uroš i Mrnjavčevići, koju je Vuk Karadžić zabeležio i objavio u drugoj knjizi Srpskih narodnih pjesama (1845).
U širem smislu, vezuje se za tradicionalni motiv, te ova izreka danas označava nepristrasnost i odluku koja nije doneta ni zbog rodbinskih veza, ni zbog lične koristi.
„Baba“ i „stričevi“ su u izrazu simbolična oznaka za bliske ljude i rodbinu. Drugim rečima, kada kažemo da neko sudi „ni po babu ni po stričevima“, poručujemo da ne sme da pravi izuzetke za svoje, već da prema svima treba da primeni isti kriterijum.
Vremenom je izraz izašao iz književnog i narodnog konteksta i postao deo svakodnevnog jezika. Može se čuti kada se govori o sudijama, nastavnicima, roditeljima, rukovodiocima, ali i u sasvim običnim porodičnim situacijama.
Ova stara izreka je i dalje razumljiva i živopisna, iako mnogi koji je koriste možda više i ne znaju priču koja se krije iza nje.
