Prepoznatljiv miris lavande vekovima se vezuje za opuštanje i čistotu.
Uostalom, i sam naziv ove biljke potiče od latinske reči lavare, što u prevodu znači „prati“. Međutim, njena uloga kroz istoriju bila je daleko značajnija od običnog osveživača prostora.
Od egipatskih grobnica do rimskih kupatila
Jedan od najzanimljivijih istorijskih kurioziteta vezan je za Stari Egipat. Egipćani su dragoceno ulje lavande koristili u izradi parfema, ali i kao ključni sastojak u složenom procesu mumifikacije, kako bi pomogli u očuvanju tela vladara i velikodostojnika.
Vekovima kasnije, Stari Rimljani obilato su koristili lavandu u svojim javnim kupatilima, dodajući je u vodu kako bi zamirisali kožu i osigurali prirodnu higijenu. U srednjem veku, tokom Velike kuge u Londonu, ljudi su verovali u njena zaštitna svojstva, pa su buketiće lavande pričvršćivali za odeću u nadi da će tako oterati zarazu i bolest.
Baštenski paradoks: Biljka koju previše ljubavi ubija
Iako deluje nežno, lavanda je u prirodi izuzetno otporna biljka, ali ima svoje vrlo specifične zahteve kada je u pitanju uzgoj.
Ono što lavanda najviše mrzi jeste ,,mokro korenje“. Ona uspeva na suvim, sunčanim mestima i zapravo preferira siromašno, peskovito i dobro drenirano zemljište.
Najveća greška koju baštovani prave jeste prekomerna briga: previše vode, prebogato zemljište ili dodatno đubrenje mogu vrlo brzo da unište ovu skromnu lepoticu.
Kako sačuvati lavandu u sopstvenom vrtu
Za uspešan uzgoj lavande ključno je umereno zalivanje i odabir prave lokacije. Postavite je na najosunčanije mesto u dvorištu ili na terasi, a zemljištu dodajte malo peska ili šljunka kako bi voda nesmetano oticala.
Uz minimalno truda i malo sunčeve svetlosti, ova istorijski dragocena biljka uzvraćaće vam svojim raskošnim mirisom i lepotom tokom celog leta.
