Jedan od najvažnijih faktora je atmosferski pritisak. Pred dolazak oluje pritisak može da opada, a mnoge životinje su osetljive na takve promene. Pored toga, mogu registrovati promene temperature, vlažnosti, vetra i svetlosti. Neke vrste čuju i frekvencije zvuka koje ljudi ne mogu da registruju, pa mogu reagovati na udaljenu grmljavinu ili druge zvuke povezane sa približavanjem nevremena. To, međutim, ne znači da životinja „zna“ da će sutra padati kiša – ona reaguje na fizičke promene u okolini koje prethode određenom vremenskom događaju.
Posebno su zanimljivi insekti i ptice. Mravi pred promenu vremena mogu pojačati aktivnost oko svojih kolonija i zatvarati pojedine otvore na mravinjaku, dok neke ptice menjaju visinu leta ili se ranije vraćaju u skloništa. Kod pojedinih vrsta ponašanje može biti povezano i sa promenama vazdušnog pritiska. Naučnici su takođe proučavali životinje koje reaguju na promene elektromagnetnog polja i atmosferske elektricitete, ali su dokazi za mnoge od tih efekata još uvek ograničeni i ne treba ih predstavljati kao pouzdan „prirodni barometar“.
Psi i mačke takođe mogu izgledati nemirnije pred oluju. Njihov osetljiv sluh omogućava im da ranije registruju udaljene zvuke, dok promene pritiska i statičkog elektriciteta mogu doprineti nelagodnosti. Ipak, ponašanje kućnog ljubimca nije pouzdana prognoza vremena. Ako pas postane nemiran, to može biti zbog oluje – ali i zbog buke, straha, drugih životinja ili potpuno nevezanog razloga.
Zato je odgovor na pitanje iz naslova – i mit i nauka. Mit je ideja da životinje imaju neku misterioznu sposobnost da nepogrešivo „predvide“ vremenske prilike. Naučno je potvrđeno da mnoge životinje imaju izuzetno razvijena čula i mogu da registruju promene u atmosferi i životnoj sredini koje prethode vremenskim promenama. Njihovo ponašanje zato može biti fascinantan pokazatelj onoga što se događa u prirodi, ali ipak ne može da zameni meteorološku prognozu.
