ZLV navodi i da je reč o gotovo sat i po dodatnog neplaćenog rada po radnom danu. Problem je posebno izražen kod razrednih starešina.
Pored same nastave i pripreme časova, njihov posao uključuje kontakte i razgovore sa roditeljima, organizovanje roditeljskih sastanaka i ekskurzija, posredovanje u konfliktima, pisanje izveštaja i koordinaciju sa drugim stručnjacima.
Upravo te obaveze navodi i zvanični dokument kantona Cirih. Prema sadašnjem sistemu, razrednim starešinama za takve zadatke priznaje se paušalno 100 sati godišnje.
ZLV već duže upozorava da takav obračun više ne odgovara stvarnom radu u školama i da preopterećenost utiče ne samo na nastavnike već i na kvalitet nastave.
„Dobra škola zahteva vreme“, poruka je udruženja, koje upozorava da nastavnici danas deo poslova praktično obavljaju besplatno.
Građani odlučuju 27. septembra
Pitanje radnog vremena nastavnika sada je stiglo i pred građane kantona Cirih. Na referendumu zakazanom za 27. septembar odlučivaće se o izmenama Zakona o nastavnom osoblju, kojima bi trebalo da se bolje prizna vreme koje nastavnici troše na poslove van samog držanja časova.
Jedna od najvažnijih promena odnosi se upravo na razredne starešine. Umesto sadašnjih 100, za njihove dodatne obaveze bilo bi priznato 160 sati godišnje.
Istovremeno bi takozvani faktor časa, kojim se određuje koliko se sati godišnje priznaje za svaku nedeljnu nastavnu lekciju, bio povećan sa 58 na 59 sati. Time bi nastavnicima bilo priznato nešto više vremena za pripremu i obradu nastave.
Predviđene su i administrativne promene koje bi trebalo da pojednostave evidenciju radnog vremena.
Međutim, predlog ima i visoku cenu. Prema zvaničnoj proceni kantona, promene bi donosile oko 83 miliona švajcarskih franaka dodatnih troškova godišnje za kanton i opštine. Upravo finansijski deo predstavlja glavni argument protivnika predloga.
Protiv odluke kantonalnog parlamenta pokrenuti su parlamentarni i opštinski referendum, a zahtev je podržalo 102 opštine. Vlada kantona preporučuje građanima da predlog odbiju, dok je kantonalni parlament glasao za njega sa 90 prema 87 glasova.
Protivnici smatraju da se dodatnih 83 miliona franaka raspoređuje preširoko i da bi pomoć trebalo usmeriti prvenstveno ka razrednim starešinama, koje nose najveći deo dodatnih obaveza. Oni upozoravaju i da bi najveći deo novih troškova pao na lokalne samouprave.
Sa druge strane, ZLV tvrdi da se ne radi o klasičnom povećanju plata, već o pokušaju da se u zvanično radno vreme konačno uračuna deo posla koji nastavnici već obavljaju.
I zato će glasanje u septembru biti više od rasprave o broju radnih sati. Građani Ciriha odlučivaće da li postojeći način organizacije nastavničkog posla i dalje može da odgovori na sve veće zahteve koji se pred škole postavljaju.
