Kriza sistema i uspon separatizma
Reformska politika perestrojke i glasnosti, koju je Gorbačov pokrenuo sa ciljem da modernizuje državu i razvlasti Komunističku partiju (KPSS), otvorila je put decentralizaciji i jačanju separatizma. Baltičke republike (Estonija, Letonija i Litvanija) i Gruzija proglasile su nezavisnost, dok su se širom zemlje razbuktavali etnički sukobi — poput „Crnog januara“ u Azerbejdžanu 1990. godine.
Dodatni udarac zadat je 12. juna 1990, kada je pod vođstvom Borisa Jeljcina usvojena Deklaracija o državnom suverenitetu Ruske SFSR, čime su ruski zakoni stavljeni iznad sovjetskih.
Nastojeći da sačuva državu, Gorbačov je u martu 1991. organizovao referendum na kojem se 77,85 odsto građana izjasnilo za opstanak Saveza. Na osnovu tih rezultata pripreman je novi ugovor o zajednici Rusije, Kazahstana i Uzbekistana, čije je potpisivanje bilo zakazano za 20. avgust.
Zavera u KGB-u i izolacija Gorbačova
Zabrinuti zbog urušavanja države i sopstvenog razvlašćivanja, konzervativni funkcioneri predvođeni šefom KGB-a Vladimirom Krjučkovom, ministrom odbrane Dmitrijem Jazovom i ministrom unutrašnjih poslova Borisom Pugom, odlučili su da reaguju silom. Iskoristivši boravak Gorbačova na odmoru na Krimu, zaverenici su ga 18. avgusta stavili u kućni pritvor i prekinuli sve njegove veze sa Moskvom.
Sutradan ujutru, 19. avgusta u 07.00 časova, preko državnih medija objavljeno je da je vlast preuzeo Državni komitet za vanredno stanje na čelu sa Genadijem Janajevom, uz obrazloženje da je Gorbačov sprečen da obavlja dužnost zbog zdravstvenih razloga. U Moskvu su upućene oklopne i tenkovske divizije.
Otpor građana i otkazivanje poslušnosti vojske
Međutim, pučisti su napravili ključnu grešku jer nisu uhapsili Borisa Jeljcina. On se probio do zdanja ruskog parlamenta (,,Beli dom“), osudio prevrat kao neustavnu pobunu i pozvao građane na generalni štrajk, a vojsku da otkaže poslušnost zaverenicima.
Odziv građana bio je masovan. Hiljade Moskovljana izašle su na ulice da brane ,,Beli dom“, a komandanti pojedinih vojnih jedinica odbili su da napadnu narod. Zbog straha od velikog krvoprolića, pučisti su već narednog dana naredili povlačenje vojske iz prestonice. Pokušaj vođenja vanrednog stanja potpuno je propao.
Konačni slom i raspad Saveza
Nakon što se Gorbačov vratio u Moskvu, sve odluke pučista su poništene, a zaverenici su pohapšeni. Ipak, politička moć se trajno preselila u ruke Borisa Jeljcina i demokratskih snaga.
Već 24. avgusta Gorbačov je podneo ostavku na mesto generalnog sekretara KPSS-a, čime je započeo proces gašenja partije, dok je Vrhovni sovjet u Kijevu istog dana doneo Deklaraciju o nezavisnosti Ukrajine. Avgustovski puč, zamišljen kao spas sovjetske države, tako je postao njen definitivan i nezaustavljiv katalizator raspada.
