Gledanje u telefon dok partner pokušava da razgovara sa nama može delovati bezazleno, ali kada se ponavlja svakog dana, može da promeni način na koji se partneri osećaju jedno pored drugog.
Psiholozi ovaj obrazac ponašanja često povezuju sa takozvanim phubbingom, situacijom u kojoj osoba ignoriše sagovornika jer je pažnju usmerila na telefon. Problem nije samo u tome što razgovor biva prekinut i što partner deluje isključeno, već o utisku koji druga osoba može da stvori, a to je: „Ono što je na ekranu trenutno mi je važnije od tebe.“ Kada se takva situacija ponavlja, partner će početi da se oseća zapostavljeno, nevažno ili emocionalno udaljeno.
Posebno je problematično što se ovakvo ponašanje često odvija u trenucima kada bi partneri trebalo da budu najbliži, a to je tokom večere, pred spavanje, nakon posla ili dok jedno drugom pričaju kako im je prošao dan. U početku se možda radi samo o kratkom pogledavanju telefona, ali vremenom razgovori mogu postati kraći, površniji i ređi. Umesto da dele pažnju, partneri počinju da dele isti prostor dok svako živi u svom digitalnom svetu.
Naravno, telefon sam po sebi nije neprijatelj veze. Problem nastaje kada postane stalni konkurent za pažnju. Zdrava veza ne zahteva da partneri budu dostupni jedno drugom svakog minuta, ali zahteva osećaj da postoji vreme kada se zaista slušaju i kada osoba preko puta vas zna da ima vašu punu pažnju.
Zato jedna mala promena može napraviti veliku razliku: kada razgovarate sa partnerom, spustite telefon i slušajte ga.
