U Srbiji se sezonski nadzor nad groznicom Zapadnog Nila sprovodi od početka juna. Prema poslednjim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije „Dr Milan Jovanović Batut“, od početka sezone do 6. septembra 2026. godine registrovano je 37 slučajeva, među kojima su 34 bila neuroinvazivna oblika bolesti. Slučajevi su registrovani u devet okruga, a prosečna starost obolelih bila je 66,7 godina.
Većina zaraženih ni ne zna da je imala virus
Iako naziv bolesti može zvučati ozbiljno, infekcija virusom Zapadnog Nila kod većine ljudi prolazi bez simptoma. Svetska zdravstvena organizacija navodi da oko 80 odsto zaraženih nema nikakve simptome, dok približno 20 odsto razvije blažu bolest poznatu kao groznica Zapadnog Nila.
Kada se simptomi pojave, mogu podsećati na mnoge druge virusne infekcije: javlja se temperatura, glavobolja, umor i bolovi u mišićima, a moguće su i mučnina, povraćanje, osip i uvećani limfni čvorovi. Zbog toga se sama infekcija često ne može prepoznati samo na osnovu simptoma.
Kod malog broja zaraženih bolest može zahvatiti centralni nervni sistem. Tada se mogu javiti visoka temperatura, jaka glavobolja, ukočenost vrata, poremećaj orijentacije, tremor, grčevi, slabost mišića, paraliza ili gubitak svesti. Teški oblici češći su kod starijih osoba i ljudi sa određenim faktorima rizika.
Zašto baš kraj leta nosi veći rizik?
Sezona prenosa virusa u Evropi uglavnom traje od kasnog proleća do jeseni, a najveća aktivnost se obično beleži tokom jula, avgusta i septembra. To znači da smanjenje letnjih temperatura samo po sebi ne znači da je rizik odmah nestao.
Posebno je zanimljivo što čovek nije deo glavnog prirodnog ciklusa virusa. Komarci se zaraze hraneći se krvlju zaraženih ptica, a zatim virus mogu preneti čoveku. Zbog toga prisustvo virusa u populaciji komaraca zavisi i od kretanja ptica, vremenskih uslova i brojnosti samih komaraca.
