Istina je da ne postoji nikakvo univerzalno pravilo po kojem se psi i mačke ne vole. Naprotiv, mnogi psi i mačke žive zajedno godinama, dele isti prostor, igraju se, spavaju jedno pored drugog, a ponekad postanu i veoma bliski.
Ideja o njihovom „večnom neprijateljstvu“ mnogo više pripada ljudskoj kulturi nego životinjskom svetu. Još u starijim književnim delima i pričama psi i mačke pojavljuju se kao suprotstavljeni likovi, a vremenom je taj obrazac postao toliko poznat da je prerastao u poslovicu i opštu predstavu.
Veliku ulogu kasnije su imali crtani filmovi, stripovi i popularna kultura. Scene u kojima pas juri mačku bile su jednostavne za razumevanje i zahvalne za komediju, pa su se decenijama ponavljale. Tako je stvoren gotovo univerzalni filmski kliše: mačka provocira psa, pas je juri, a publika već zna šta sledi.
U stvarnosti, problem najčešće nije mržnja, već različit način komunikacije. Pas koji želi da se igra može da potrči prema mački i maše repom, dok mačka takvo ponašanje može protumačiti kao pretnju. Sa druge strane, mačje frktanje, podignut rep ili udarac šapom pas može doživeti kao poziv na jurnjavu.
Mnogo zavisi i od toga kada se životinje upoznaju. Psi i mačke koji odrastaju zajedno često se veoma dobro naviknu jedni na druge. Čak i odrasle životinje mogu da izgrade miran odnos ako se upoznavanje odvija postepeno i bez prisile.
